U seoskom turistićkom domaćinstvu „Mali raj sa kulom na 17 vetrova“ u Lipovici nadomak Kruševca, u organizaciji Udruženja „Bojevo Bratstvo“ iz Kruševca uz pokroviteljstvo grada Kruševca a preko konkursa za negovanje tradicije, kulturnog nasleđa i standard veterana, i uz učešće predstavnika, potomaka i simpatizera udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“, održana je manifestacija „Stazama heroja – deca pobede 2023“.
„Naše blago su naša deca. Ta deca su nama poverena da ih obrazujemo i usput, pomalo oblikujemo kao ljude. U vremenu kada oskudevamo u ljubavi, u doba opšteg cinema, sarkazma i ironije, spletki i zakulisanih igara, s vremena na vreme dogodi se nešto što nas podseti na neohodnost postojanja ove najuzvišenije kategorije – ljubavi.
Ogrubela od svakodnevnih izazova, žurbe i nervoze, naša srca postala su mesta suprotna onome čemu nas uči biblija. A tamo je rečeno „gde je blago naše, onda če i biti i srce vaše“ – rekao je na otvaranju manifestacije zamenik predsednika Udruženja Dragoslav Raković.
Ova moja knjiga predstavlja spomen obeležje o vremenu provedenom na granici ka Albaniji u vreme najžešćih napada tokom NATO agresije, rekao je Dragutin Dimčevski penzionisani potpukovnik i čovek koji ima status srpskog heroja sa Košara, promovišući knjigu Krvava granica u Vlasotincu.
On je u sali kulturnog centra u Vlasotincu kazao da je knjiga zasnovana na izvodima iz njegove radne beležnice i da se zasniva na događajima pribeleženim tokom 1998. i 1999, ne samo onima koje je on lično doživeo, već i na sećanjima boraca, vojnika i starešina, na dokumentima 53. Graničnog bataljona Prištinskog korpusa kojim je komandovao, kao i na svedočanstvima iz knjige Junaci otadžbine.
Dimčevski je, podsećanja radi, u vreme NATO agresije bio zamenik komandanta 53. graničnog bataljona, te učesnik bitke na Košarama gde je 1999. zaustavljena kopnena agresija na SR jugoslaviju iz pravca Albanije.
Tokom pokušaja kopnene agresije proveo 67 dana u rovu zajedno sa svojim vojnicima (od 9. aprila do 14.juna), nakon čega je prekomandovan na mesto komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu.
„Bitka na Košarama samo je centralni događaj svih tih sukoba opisanih u knjizi“ podvukao je na promociji.
Dimčevski je naznačio da naslov njegove knjige nije inspirisan samo događajima novijeg datuma, već je odabran zbog toga što je granica sa Albanijom u dužem vremenskom periodu, tokom decenija bila mesto gde su Srbi prolivali krv.
Podsetio je na slučaj iz 1953. godine kada su našeg graničara Boška Žilovića, malo pre kraja vojnog roka, u zasedi sačekali i ubili teroristi.
Potom je 1992. godine od ljudi koji su ilegalno prelazili granicu tu poginuo Dejan Radanović.
I na kraju usledili su događaji iz 1998. i 1999. godine kada je palo najviše krvi.
„Moj 53. Granični bataljon je zvanično ugašen 28.februara 2000. godine, otišao je u legendu, a polako počeo da odlazi u zaborav.
Meni je smetalo, znajući kolike je žrtve taj bataljon podneo tokom NATO agresije i sve vreme su mi bile na umu moje beleške koje sam tokom agresije vodio.
Još su me ljudi stalno zapitkivali da im pričam o događajima sa Košara i malo pomalo rodila se ideja o tome da napišem knjigu.
U knjizi sam opisao to kako su 1998. godine počeli masovni ilegalni prelasci granice, ali sam decidno naveo samo one koji su imali obeležje agresije na našu zemlju.
Prvi granični incident je bio 16. aprila kada smo sprečili i pohvatali teroriste, oni su imali značajne gubitke, a mi zaplenili veliku količinu naoružanja.
Onda su granični incidenti postali gotovo svakodnevni.
Veoma težek i za mene najcrnji incident desio se 30. septembra kada su teroristi iz Albanije upali na našu teritoriju i kod karaule MORINA minirali put, a u reonu karaule Košare postavili zasedu“, kazao je Dimčevski opisujući te događaje.
Govoreći o knjizi mr Zoran Lubura, brigadni general u penziji rekao je da su Državnu granicu sa Albanijom obezbeđivala tri granična bataljona naše vojske.
Svi su neposredno bili potčinjeni komandi Prištinskog korpusa u sastavu treće armije.
Kad pogledate nazive karaula i vidite da su to imena i prezimena vojnika i graničara koji su tu nastradali ranije i karaule po njima dobile imena, doći ćete do saznanja da taj granični deo naše države nikada nije bio potpuno miran.
Moram reći da su graničari jedna posebna vrsta ljudi, biraju se najbolji, najsposobniji, vojnici prve kategorije.
Oni imaju posebnu obuku u jedinicama za obuku graničara i tek nakon toga se upućuju na karaule.
To je praktično jedini borbeni zadatak u miru, gde čuvajući granicu vojnik može da upotrebi oružje i spreči ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svoje države.
Tamo se ljudi sjedine i funcionišu kao jedna porodica“ rekao je general Lubura, osvrnuvši se i na konkretne događaje u pograničnom području ka Albaniji u vreme NATO agresije.
Na promociji govorili su i zastavnik Bratislav Anđelković i vojnik i borac sa karaule Košare Mirko Kostić
BITKA ZA KOŠARE
Bitka na Košarama počela je 9.aprila 1999. godine, kad je krenula kopnena agresija u sadejstvu NATO snaga, Vojske Albanije i OVK, koja je trajala do 14. juna 1999. U bici na Košarama poginulo je108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Snage naše vojske činili su tada delovi 125. motorizovane brigade, 53. granični bataljon, vojna policija iz Beogradskog i Kragujevačkog korpusa, delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade, te dobrovoljci iz zemlje i inostranstva.
Dragutin Dimčevski je penzionisani potpukovnik Vojske Jugoslavije i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona tokom bitke na Košarama. Rođen je i školovao se u Kumanovu, a potom je završio Srednju vojnu školu u Zadru. Vojnu akademiju je pohađao u Beograu i Zadru. Rat na Kosovu i Metohiji ga je zatekao u činu majora, na dužnosti zamenika komandanta 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa Treće armije. Sa ovim bataljonom je učestvovao u bici na Košarama. Na dužnosti komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu ostao je do penzionisanja 2004. godine. Po penzionisanju se preselio u Vladičin Han u uključio u rad veteranskih organizacija, kao i SUBNOR-a. Povodom 21. godišnjice bitke na Košarama, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ga je odlikovao Ordenom Belog orla sa mačevima drugog stepena. Odlikovao ga je Medaljom za zasluge, Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom i Ordenom za hrabrost.
Odavanjem pošte i polaganjem venaca kod spomenika „Branku Krsmanoviću“, u utorak 9.maja u 11 časova, predstavnici lokalne samouprave, MUP-a, SUBNOR-a, UG „Ratni Veterani Paraćin“, UG „Ratnih vojnih invalida“ i udruženja potomaka ratnika od 1912. do 1918. godine obeležili su 78 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Nakon šestogodišnjeg oružanog sukoba koji je otpočeo 1. septembra 1939. godine napadom nacističke Nemačke na Poljsku, Drugi svetski rat na evropskim prostorima okončan je 9. maja 1945. godine potpisivanjem bezuslovne kapitulacije oružane sile Trećeg rajha. U drugom svetskom ratu učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika. Rat se vodio između dva bloka država – sila Osovine, na čelu sa Nemačkom i Savezničkih snaga, na čelu sa SSSR, Velikom Britanijom i SAD. Bio je to najveći i po obimu stradanja najtragičniji oružani sukob u istoriji čovečanstva u kome je živote izgubilo više od 55 miliona ljudi. Jugoslavija je bila meču državama koje su podnele najveće ljudske i materijalne žrtve. Imala je 1.706.000 poginulih, među njima više od 300.000 boraca.
Nakon intoniranja himne dečijeg hora „Magija“, minuta ćutanja i polaganja venaca prisutnima se obratila predsednica Skupštine opštine Paraćin.
Uz podršku Sveruskog udruženja veterana „Ratno bratstvo“ i na inicijativu njegovih predstavnika u Srbiji, u Moskvi i u nekoliko gradova Dagestana 25. aprila su organizovane manifestacije u okviru akcije „Aleja sećanja“ Sveruskog društvenog pokreta „Volonteri Pobede“ posvećene generalu Božidaru Deliću i 549. MtBr Vojske Jugoslavije na kome su učešće po pozivu imali i predstavnici i članovi udruženja „Ratni Veterani Paraćin“.
U čast generala Delića zasađen je orah, kao oslonac i štit, a breze, koje se povijaju ka orahu i prate ga, su zasađene u čast 549.MtBr.
Sadnji drveća u memorijalnoj aleji u Moskvi prisustvovala je ćerka pokojnog generala Svetlana Delić koja se biranim rečima obratila prisutnima i iskazala zahvalnost za gest posvećen njenom ocu i braniteljima naše otadžbine. Akcija je održana uz učešće čete počasne straže i pitomaca vojnih akademija u Rusiji.
Herojsku borbu protiv šiptarskih terorista i NATO agresora prepoznao je i ruski narod i sam se suočavajući sa istim zlom-terorizmom. Upravo u tu čast na teritoriji Temirjazevske oblasti u Moskvi, kao i u Mahačkali u Dagestanu, zasađena je aleja sećanja posvećena herojima ove slavne Brigade, uz prisustvo izaslanika ambasade Srbije u Ruskoj federaciji, velikog broja pripadnika Vojske Ruske Federacije i veliki broj veterana „Boevog bratstva“ iz Rusije i Dagestana.
Istovremeno, u okviru ove akcije, u Ruskom domu je organizovan okrugli sto putem ZOOM konferencije na kojoj su učestvovali predstavnici veteranskih udruženja: herojska 549. mtbr „Car DušanSilni“, „Ratni Veterani Paraćina“ te veterani „Veterani 72.specijalne brigade“ izaslanik „Bojevog bratstva Rusije“ za Srbiju i „Volonteri pobede“ u Srbiji.pukovnik Evgenij Poljakov iz ambasade Ruske Federacije u Srbiji, kao i počasni veterani i učesnici akcije iz Dagestana.
Putem video linka iz Ruskog doma u Srbiji obratili su se: brigadni general u penziji Stojan Konjikovac, prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Upravnog odbora Društva srpskih domaćina, Zagorka Zaga Pavlović, ispred Udruženja Kolo srpskih sestara iz Prištine, kao i predstavnik 72. specijalne brigade.
HEROJI ŽIVE VEČNO, DOK GOD ŽIVE ONI KOJI IH SE SEĆAJU. OVO SEĆANJE NOSIĆE U SEBI I SRPSKI I RUSKI NAROD, NEGUJUĆI ZAJEDNIČKU TRADICIJU, ISTORIJU I KULTURU SEĆANJA.
U organizaciji opštine Paraćin i boračkih udruženja obeležiće se 24. godišnjica od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije polaganjem venaca i cveća uz prigodan program i prisustva predstavnika opštine, policije, vojske, članova i simpatizera boračkih udruženja.
Protokolom je predviđeno nakon parastosa poginulim i polaganja venaca, učešće hora muzičke škole „Milenko Živković“ i pevačke grupa „Žubor“ iz Trešnjevice.
Pozivamo sve sugrađane sa teritorije opštine Paraćin da svi zajedno svojim prisustvom obeležimo taj dan. Početak obeležavanja je predviđen za 11 časova 24.03.2023.godine kod spomenika palim borcima sa teritorije opštine Paraćin u ratovima 90-ih.
Organizacioni odbor obeležavanja
25.03.2023 DAN SEĆANJA NA POGIBIJU PILOTA ŽIVOTE DJURIĆA – DAVIDOVAC
U organizaciji opštine Paraćin i Mesne zajednice Davidovac obeležiće se 24.godišnjica od pogibije potpukovnika Živote Djurića u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije polaganjem venaca i cveća uz prigodan program i prisustvom predstavnika opštine, policije, vojske, članova i simpatizera boračkih udruženja.
Protokolom je predviđeno nakon parastosa poginulim i polaganja venaca, učešće hora muzičke škole „Milenko Živković“ i prigodan program školske dece iz Davidovca.
Pozivamo sve sugrađane sa teritorije opštine Paraćin da svi zajedno svojim prisustvom obeležimo taj dan. Početak obeležavanja je predviđen za 11 časova 25.03.2023.godine kod spomenika Životi Djuriću u Davidovcu.
U ime Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Saša Ružić član opštinskog veća uručio je 30-ak boračkih legitimacija građanima Paraćina koji su u ratnim sukobima od 1991. do 1999. godine, na poziv otadžbine, odgovorili i našli se na prvoj liniji odbrane.
Nastavljajući saradnju između lokalne samouprave i boračkih udruženjima održan je i radni sastanak u vezi obeležavanja 24.marta i dana početka NATO agresije na SRJ.
Tokom trajanja sastanka Saša Ružić obavestio je prisutne da se očekuje pozitivan odgovor resornog ministarstva na inicijativu da se na Spomenik stradalima u ratovima 90-ih sa teritorije opštine Paraćin dodaju ili ispišu imena 27 lica.
Pitanja i nedoumice u vezi ostvarivanja prava na subvecije biće tema jednog od narednih posebnih sastanaka na kojima će te teme biti i detaljnije razmatrane.
U radnu posetu opštini Paraćin došao je g-din Mile Karanović državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji je nakon razgovora sa opštinskim rukovodstvom prisustvovao radnom sastanku sa predstavnicima boračkih organizacija sa teritorije opštine Paraćin.
državni sekretar Mile Karanović u razgovoru sa opštinskim rukovodstvom
Početna tema sastanka je bila razgovor i dogovor opštine Paraćin i boračkih udruženja u vezi definisanja, organizacije i načina obeležavanja datuma značajnih u opštini Paraćin.
U nastavku razgovora prisutni članovi i predstavnici boračkih organizacija upoznali su državnog sekretara sa svojim načinom rada, delovanjem kao i na probleme na koje nailaze.
Član opštinskog veća Saša Ružić je naglasio da postoji problem velikog broja boračkih udruženja i organizacija u Republici Srbiji, da taj problem postoji i u opštini Paraćin i da je potrebno ispoljiti jedinstvo u delovanju boračkih organizacija i njihovo ukrupljavanje.
Mile Karanović je potvrdio da postoji veliki broj boračkih udruženja i da će i samo ministarstvo preduzeti određene korake u tom smeru odnosno da će propisati uslove za reprezentativnošću boračkih udruženja i da reprezentativna boračka udruženja imaju uslovljenost određenog broja članova udruženja sa statusom borca.
U daljem toku sastanka državni sekretar je informisan o tome koja sve prava imaju i koje subvencije ostvaruju u opštini Paraćin pripadnici boračke populacije kao i gde postoji prostor za proširivanjem tih prava.
Konstantovano je da postoji potreba za dogradnjom odnosno uklesavanjem imena poginulih na spomeniku palim borcima sa teritorije opštine Paraćin u ratovima 1991-1999. godine da ta inicijativa postoji već duže vreme i na koje se probleme tu naišlo i kako ih rešiti.
Po završetku razgovora državni sekretar Mile Karanović se zahvalio svim prisutnima, potvrdio je da problemi postoje ali naglasio i da su problemi za rešavanje, da postoji želja, volja i spremnost za svakakim vidom pomoći sa njegove strane i da je video da postoji zajednička želja za prevazilaženjem svih prepreka na koje nailazimo, da se problemi boračke populacije koje su u domenu lokalne samouprave opštine Paraćin rešavaju i realno sagledavaju kao i da postoji stalna komunikacija opštine i boračkih udruženja.
Po završetku sastanka Mile Karanović sa predstavnikom opštine i borcima obišao je spomenik i time odao počast svim palim borcima u ratovima devedesetih sa teritorije opštine Paraćin.
U okviru sastanka sa predstavnicima više od 100 udruženja iz oblasti boračko-invalidske zaštite, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković i ministar zdravlja prof.dr. Danica Grujićić potpisali su Memorandum o saradnji dva ministarstva u cilju unapređenja položaja boračko-invalidske zaštite.
Pre potpisivanja memoranduma, ministri su sa predstavnicima udruženja razgovarali o problemima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu i prilikom ostvarenja svojih boračko-invalidskih prava.
Govoreći o zdravstvenoj zaštiti, ministarka Grujičić je naglasila da je potrebno da se uspostave sistemska rešenja, te ocenila da nijedan borac ne može da bude bez zdravstvenog osiguranja. Naglasila je da će u narednom periodu biti jačana primarna zdravstvena zaštita, što će u značajnoj meri smanjiti vreme čekanja na određene specijalističke preglede, jer će domovi zdravlja biti osposobljeni da vrše određene dijagnostike.
Uzimajući u obzir da su borci i ratni vojni invalidi ukazali na problem posttraumatskog sindroma, ministarka Grujičić je rekla da će Ministarstvo zdravlja posebnu pažnju posvetiti ovoj oblasti, kako bi svi oni kojima je potrebna pomoć dobili adekvatnu zdravstvenu podršku. Takođe, ministar Selaković i ministarka Grujičić su se usaglasili da će komunikaciju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje biti predočena pitanja iz njihove nadležnosti, koja opterećuju ostvarivanje efikasne zdravstvene zaštite pripadnicima boračke populacije.
Ministar Selaković je rekao da je potpisivanje Memoranduma jasan i jak signal države da ulaže napore da se reše sva bitna i sporna pitanja u oblasti boračko-invalidske zaštite, a sa druge strane obavezujući čin dva ministarstva na zajedničko delovanje. On je naveo da će u narednom periodu Ministarstvo na čijem je čelu, raditi na inteziviranju i unapređenju komunikacije između boraca i ratnih vojnih invalida sa jedinicama lokalnih samouprava, jer se veliki broj situacija sa kojima se oni suočavaju rešiv na lokalnom nivou.
Govoreći o čuvanju sećanja na poginule borce,Selaković je ukazao da svaka lokalna samouprava treba da ima spomen obeležje na srpske heroje koji su svoje živote dali tokom ratova u periodu 1991 – 1999. godine. Takođe je istakao da će 2023. godine biti izrađene i prve spomenice za borce.
Predstavnici udruženja iz oblasti boračko-invalidske zaštite pozdravili su danačnji sastanak, kao i napore ministra u rešavanju problema istaknutih sa njihove strane.
Tekst: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Udruženje „Ratnih Veterana Paraćina“ je na poziv udruženja Veterana Posebnih Jedinica Policije prisustvovalo tribini pod nazivom „Uloga Policije i Vojske u otadžbinskim ratovima 1991.-2002. godine.
Na tribini su prisustvovali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, PJP-a, Uprave za tradiciju, standard i veterane Ministarstva odbrane, državni sekretari Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Zoran Antić i Mile Karanović, predsednik opštine Topola, predstavnici drugih boračkih organizacija kao i predstavnici SUBNOR-a.
Skupu su se nakon minuta ćutanja obratila tri generala, koji su svako iz svog ratnog iskustva govorili o teškim danima za našu otadžbinu.
General – major Milorad Stupar osnivač i komandant 72.specijalne brigade akcenat je stavio na rezoluciju 1244 UN koja nedvosmisleno propisuje da su Kosovo i Metohija, uz suštinsku autonomiju sastavni deo suvereniteta Republike Srbije kao i činjenicu da Srbija ima pravo da na Kosovo vrati svojih 1000 vojnika i policajaca koji bi štitili bezbednost i ljudska prava srpskom življu.
General policije i profesor na Policijskom univerzitetu Obrad Stevanović, je održao pravo malo predavanje o tome šta je policija, šta je vojska i kako i pod kojim uslovima se ove dve sile sinergično uključuju u zajednička dejstva za zaštitu zemlje. Objasnio je šta je vanredna situacija, šta vanredno a šta ratno stanje, kao i šta je krivični delikt, šta je organizovani kriminal, šta je terorizam i oružana ponuda…
Brigadni general Stojan Konjikovac, jedan od komandanata herojske 549. motorizovane brigade izlagao je iz svog ugla dešavanja o proteklim događajima i genezi stvaranja terorizma i rata. Opisao je sve najvažnije situacije u zoni odgovornosti njegove brigade na šta se nadovezao i pukovnik, komandant 35.odreda PJP Branko Prljević
Ratni komandant 122. interventne brigade Posebnih jedinica policije pukovnik Dragan Živaljević predstavio je trilogiju. Tri knjige koje svedoće o golgotama naših ratnika u tom teškom i preteškom ali i slavnom vremenu.
U ime ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja skupu se obratio državni sekretar Zoran Antić koji je podvukao da država Srbija mora učiniti sve što može da pomogne veteranima, a posebno porodicama poginulih vojnika i policajaca.
Predsednik udruženja veterana PJP Saša Pantelić dodelio je priznanja udruženja između ostalima i članovima našeg udruženja Saši Petkoviću i Ljubiši Miloševiću.
U kongresnoj sali u kojoj je održan skup postavljene su i dve izložbe „Slava palim herojima“ i „Srpski policajac i vojnik u zaštiti otadžbine“
Udruženje građana učesnika ratova na području bivše Jugoslavije od 1991. do 1999. godine
