Udruženje građana „Ratni Veterani Paraćin“ pod pokroviteljstvom opštine Paraćin organizuje predstavljanje knjige „KRVAVA GRANICA“ autora ppuk.Dragutina Dimčevskog, koja če se održati 01.12.2023. godine (petak) u zgradi Regionalnog inovacionog Startup centra“ (Svetog Save bb, Paraćin) sa početkom od 18h.
Knjiga govori o naporu vojnika i graničara da odbrane granicu koja im je poverena na čuvanje i svuda izaziva mnogo emocija kako publike, tako i govornika koji su učesnici bitke na Košarama 1999.godine.
Knjiga je nastala od skupa dnevnih izveštaja pretpostavljenoj komandi tadašnjeg zamenika 53.graničnog bataljona Prištinskog korpusa i predstavlja argumentovano svedočanstvo ne samo svedoka, već i direktnih učesnika u borbi na rejonu karaule Košare, kao i svega što je prethodilo i onoga što se desilo posle.
Dragutin Dimčevski, potpukovnik u penziji završio je Srednju artiljerijsku podoficirsku školu i Vojnu akademiju u Zadru.
Učestvovao je u ratnim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske 1991/1992. godine na Baniji. Tokom 1998. godine učestvovao je u borbi protiv šiptarsko-terorističke tzv. oslobodilačke vojske Kosova. Od 24. marta 1999. godine u odbrani Otadžbine od NATO agresije, a od 9.aprila do 14.juna u toku kopnene agresije, komandovao je u bici na Košarama. Nakon povlačenja i gašenja 53.graničnog bataljona sa Kosova i Metohije, odlazi na dužnost za komandanta 57. graničnog bataljona u Preševo.
Službovao je u Pirotu, Leskovcu, Đakovici i Preševu.
Odlikovan je Medaljom za zasluge, Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne Armije sa srebrnom zvezdom, Ordenom za hrabrost i Ordenom Belog orla sa mačevima drugog stepena. Više puta je nagrađivan i pohvaljivan. Tri puta je vanredno unapređen. Penzinisan je u činu potpukovnika 1.jula 2004. godine
Ova moja knjiga predstavlja spomen obeležje o vremenu provedenom na granici ka Albaniji u vreme najžešćih napada tokom NATO agresije, rekao je Dragutin Dimčevski penzionisani potpukovnik i čovek koji ima status srpskog heroja sa Košara, promovišući knjigu Krvava granica u Vlasotincu.
On je u sali kulturnog centra u Vlasotincu kazao da je knjiga zasnovana na izvodima iz njegove radne beležnice i da se zasniva na događajima pribeleženim tokom 1998. i 1999, ne samo onima koje je on lično doživeo, već i na sećanjima boraca, vojnika i starešina, na dokumentima 53. Graničnog bataljona Prištinskog korpusa kojim je komandovao, kao i na svedočanstvima iz knjige Junaci otadžbine.
Dimčevski je, podsećanja radi, u vreme NATO agresije bio zamenik komandanta 53. graničnog bataljona, te učesnik bitke na Košarama gde je 1999. zaustavljena kopnena agresija na SR jugoslaviju iz pravca Albanije.
Tokom pokušaja kopnene agresije proveo 67 dana u rovu zajedno sa svojim vojnicima (od 9. aprila do 14.juna), nakon čega je prekomandovan na mesto komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu.
„Bitka na Košarama samo je centralni događaj svih tih sukoba opisanih u knjizi“ podvukao je na promociji.
Dimčevski je naznačio da naslov njegove knjige nije inspirisan samo događajima novijeg datuma, već je odabran zbog toga što je granica sa Albanijom u dužem vremenskom periodu, tokom decenija bila mesto gde su Srbi prolivali krv.
Podsetio je na slučaj iz 1953. godine kada su našeg graničara Boška Žilovića, malo pre kraja vojnog roka, u zasedi sačekali i ubili teroristi.
Potom je 1992. godine od ljudi koji su ilegalno prelazili granicu tu poginuo Dejan Radanović.
I na kraju usledili su događaji iz 1998. i 1999. godine kada je palo najviše krvi.
„Moj 53. Granični bataljon je zvanično ugašen 28.februara 2000. godine, otišao je u legendu, a polako počeo da odlazi u zaborav.
Meni je smetalo, znajući kolike je žrtve taj bataljon podneo tokom NATO agresije i sve vreme su mi bile na umu moje beleške koje sam tokom agresije vodio.
Još su me ljudi stalno zapitkivali da im pričam o događajima sa Košara i malo pomalo rodila se ideja o tome da napišem knjigu.
U knjizi sam opisao to kako su 1998. godine počeli masovni ilegalni prelasci granice, ali sam decidno naveo samo one koji su imali obeležje agresije na našu zemlju.
Prvi granični incident je bio 16. aprila kada smo sprečili i pohvatali teroriste, oni su imali značajne gubitke, a mi zaplenili veliku količinu naoružanja.
Onda su granični incidenti postali gotovo svakodnevni.
Veoma težek i za mene najcrnji incident desio se 30. septembra kada su teroristi iz Albanije upali na našu teritoriju i kod karaule MORINA minirali put, a u reonu karaule Košare postavili zasedu“, kazao je Dimčevski opisujući te događaje.
Govoreći o knjizi mr Zoran Lubura, brigadni general u penziji rekao je da su Državnu granicu sa Albanijom obezbeđivala tri granična bataljona naše vojske.
Svi su neposredno bili potčinjeni komandi Prištinskog korpusa u sastavu treće armije.
Kad pogledate nazive karaula i vidite da su to imena i prezimena vojnika i graničara koji su tu nastradali ranije i karaule po njima dobile imena, doći ćete do saznanja da taj granični deo naše države nikada nije bio potpuno miran.
Moram reći da su graničari jedna posebna vrsta ljudi, biraju se najbolji, najsposobniji, vojnici prve kategorije.
Oni imaju posebnu obuku u jedinicama za obuku graničara i tek nakon toga se upućuju na karaule.
To je praktično jedini borbeni zadatak u miru, gde čuvajući granicu vojnik može da upotrebi oružje i spreči ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svoje države.
Tamo se ljudi sjedine i funcionišu kao jedna porodica“ rekao je general Lubura, osvrnuvši se i na konkretne događaje u pograničnom području ka Albaniji u vreme NATO agresije.
Na promociji govorili su i zastavnik Bratislav Anđelković i vojnik i borac sa karaule Košare Mirko Kostić
BITKA ZA KOŠARE
Bitka na Košarama počela je 9.aprila 1999. godine, kad je krenula kopnena agresija u sadejstvu NATO snaga, Vojske Albanije i OVK, koja je trajala do 14. juna 1999. U bici na Košarama poginulo je108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Snage naše vojske činili su tada delovi 125. motorizovane brigade, 53. granični bataljon, vojna policija iz Beogradskog i Kragujevačkog korpusa, delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade, te dobrovoljci iz zemlje i inostranstva.
Dragutin Dimčevski je penzionisani potpukovnik Vojske Jugoslavije i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona tokom bitke na Košarama. Rođen je i školovao se u Kumanovu, a potom je završio Srednju vojnu školu u Zadru. Vojnu akademiju je pohađao u Beograu i Zadru. Rat na Kosovu i Metohiji ga je zatekao u činu majora, na dužnosti zamenika komandanta 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa Treće armije. Sa ovim bataljonom je učestvovao u bici na Košarama. Na dužnosti komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu ostao je do penzionisanja 2004. godine. Po penzionisanju se preselio u Vladičin Han u uključio u rad veteranskih organizacija, kao i SUBNOR-a. Povodom 21. godišnjice bitke na Košarama, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ga je odlikovao Ordenom Belog orla sa mačevima drugog stepena. Odlikovao ga je Medaljom za zasluge, Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom i Ordenom za hrabrost.
04.12.2022.godine Udruženje „Ratnih Veterana Paraćina“ u saradnji sa „Sveruskim Javnim pokretom dobrovoljci pobede“ i SUBNOR-om iz Aleksandrovca organizovalo je niz aktivnosti i kulturnih događanja.
Spomenik pilotu potpukovniku Životi Đuriću
Pre zvaničnog otvaranja u zgradi RISC-a, članovi udruženja, njihovi simpatizeri i gosti obišli su spomenik potpukovniku Životi Đuriću u Davidovcu kojom prilikom su položili venac i odali počast velikom heroju kao i spomenik palim borcima opštine Paraćin u ratovima 1990. do 1999.godine.
Polaganje venca heroju
Spomenik palim borcima opštine Paraćin u ratovima od 1990. do 1999.godine
U prizemlju zgrade RISC-a postavljena je izložba fotografija SUBNOR-a iz Aleksandrovca kao stalna postavka Zavičajnog muzeja Župe iz istog mesta. Fotografije su autentične i govore o danima oslobođenja Aleksandrovca u Drugom svetskom ratu i ulasku Crvene armije.
Po završetku svečanog otvaranja predstavnik Svesrpskog saveza veterana „Bojevo bratstvo“ dodelio je spomen znamenje – „KOSMETSKA ZVEZDA 1.REDA“ – Udruženju „Ratnih Veterana Paraćina“ za izuzetne zasluge u odbrani svete srpske zemlje Kosova i Metohije.
Medalju u ime udruženja primio je Saša Stamenković pred. Skupštine Udruženja
Nakon izložbe fotografija prezentovana je knjiga „NEBESKE HEROINE SVETA“ autorke akademika prof.dr Radmile Tonković.
Reč je o najnovijoj knjizi, o ženama-letačima, koja je već proglašena unikatnom svetskom enciklopedijom u Međunarodnoj vazduhoplovnoj federaciji (Federation Aeronatuque Internationale) u Ženevi. Takođe, uvrštena je u Fond Kongresne biblioteke u Vašingtonu (Library Congress of Washington). Knjiga sadrži dve hiljade biografija ilustrovanih sa 1.700 autentičnih fotografija. jedine te vrste u svetu.
Profesorka Tonković je više od dve decenije radila u Komandi RV i PVO u Beogradu i bila ovlašćeni prevodilac i dokumentarista ruskih pravilnika upotrebe vazduhoplovne borbene tehnike. Za zasluge u našoj avijaciji nagrađena je počasnim znakom RV.
Projekcijom filma „Nebo“ završeno je dešavanje.
Film „Nebo“ ja zasnovan na istinitim događajima gde su u središte priče stavljena dva glavna lika – potpukovnik Sošnikov i kapetan Muravjov. Dva različita lika, dve različite sudbine, kojima je suđeno da se spoje u vojnoj bazi Khmeimim.
Tokom iskrcavanja, Sošnikov avion obara turski lovac. Ovaj događaj propratili su svi svetski mediji, a cela Rusija pratila je napredak spasilačke operacije. Oleg Sošnikov i navigator Konstantin Muravjov uspeli su se izbaciti , ali samo je jednom vojniku bilo suđeno da se živ vrati kući…
Film je režirao Igor Kopylov a glavne uloge su dodeljene: Igoru Petrenku, Mariyi Mironovoj, Ivanu Batarevu, Sergeju Gubanovu, Ilyi Noskovom, Dmitriyu Vlaskinom, Sergeju Zharkovu…..
Trejler filma „Nebo“
Udruženje građana učesnika ratova na području bivše Jugoslavije od 1991. do 1999. godine
