Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave državni je praznik koji se 15. septembra praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Praznik je simbolično ustanovljen da se proslavlja na dan kada se obeležava Proboj solunskog fronta.
Članovi udruženja, potomci i simpatizeri ispred crkve svete Trojice u Paraćinu
Nakon molitve poginulim sugrađanima koji su dali život za slobodu i odbranu zastave u porti crkve kolona se uputila centralnom ulicom do spomenika oslobodiocima iz I svetskog rata.
Ispred spomenika vence su položili predstavnici opštine Paraćin, vojske i policije, udruženja „Ratnih veterana Paraćina“ i njihovih potomaka i simpatizera, drugih udruženja boračkih udruženja iz Paraćina, dobrovoljnog vatrogasnog društva i kola srpskih sestara.
Na Karađorđevom brdu 19.09.2022 predstavnici opštine Paraćin, članovi boračkih udruženja uključujući i udruženje građana „Ratni Veterani Paraćin“ i udruženja vinskih vitezova „Steva Pisar 1805“ odali počast i položili vence kod spomenika Stevi Pisaru.
Spomenik Stevi Pisaru se nalazi na Karađorđevom brdu iznad Paraćina. Karađorđevo brdo je završno mesto boja na Ivankovcu koji se desio 1805. godine za vreme I srpskog ustanka. Brdo posle ove bitke nazvano je po našem voždu. Srpska vojska je bila po ljudstvu manja od turske ali su pokazali hrabrost, odlučnost i dobru taktičku spremnost. Tu se najviše istakao Petar Dobrnjac, naročito u pravljenju strategije na Ivankovcu. Kako je srpska vojska uspešno odbijala napade i napredovala, turci su se u jednom momentu povukli u Paraćin a ustanici se ulogorili na Karađorđevom brdu iznad grada. Legenda kaže da su se jedne večeri, u predahu tokom bitke, sa brda videla svetla turskog logora i Steva Pisar je posmatrajući sa brda, verovatno uočio gde bi mogao, među svim svetlima da bude Hafiz-paša turskog glavnokomandajućeg u toj bici.
„Razgovor“ vožda Karađorđa i Steve Pisara
On je dugo molio Karađorđa te večeri da mi dozvoli da jednom opali iz topa sa brda. Karađorđe mu je na kraju dozvolio, Steva je podesio nišanske sprave i opalio.
Punjenje topa
Pusanje iz topa
U turskom taboru je nastalo komešanje, svetla su se pogasila i kada je zora svanula turci su se već povlačili ka Nišu. Steva pisar je te večeri pogodio šator Hafiz-paše ranio ga u nogu i kasnije je paša preminuo u Nišu od posledica ranjavanja a Steva jednim pucnjem iz topa završio boj. To je ujedno bila i prva srpska velika pobeda u Prvom srpskom ustanku.
U seoskom domaćinstvu Mali Raj kula sa 17 vetrova koja je smeštena u Lipovcu pokraj Kruševca, održana je svečanost obeležavanja Vidovdana, dana boraca i treća godišnjica domaćinstva Mali Raj.
Na poziv domaćina Siniše Jevtića, borca sa Košara bili su prisutni i predstavnici udruženja „Ratnih Veterana Paraćina.
Zastava Udruženja
Predstavnici udruženja
KUD „Čarapani“ iz Kruševca
U vrlo bogatom kulturno-umetničkom programu nastupili su i KUD „Čarapani“ iz Kruševac koje su u narodnoj nošnji igrale igre iz Kosovskog Pomoravlja, frulaši, guslari, harmonikaši tako da je uz pesmu i igru na vrlo dobar,svečan i primeren način proteklo veče do duboko u noć.
Frulaši
Na kraju programa između ostalih uručena je Zahvalnica udruženju „Ratnih Veterana Paraćin“ za dosadašnji trud i saradnju.
Ceremonija je počela primanjem blagoslova članova udruženja i prisutnim gostima u crkvi „Svete Trojice“ u Paraćinu.
Dolazak kolone na prostor oko spomenika palim borcima u ratovima 90-ih
Nakon intoniranja himne „Bože Pravde“ i minuta ćutanja vence na spomenik su položili predstavnici opštine Paraćin, udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“, kao i njihovih potomaka i simpatizera, delegacija udruženja herojske 549. motorizovane brigade „Car Dušan Silni“ kao i predstavnici udruženja Zajednice veterana Srbije.
Ispred opštine Paraćin prisutnima se obratio zamenik predsednika opštine, Milan Simić koji je rekao da je Srbija uvek vodila oslobodilačke ratove i da smo se kroz istoriju uvek branili, a da nismo nikog nikada napali. Simić je naglasio da želi budućim generacijama da im se nikad više ne ponovi rat, a veteranima se zahvalio što su branili svoju otadžbinu.
Zamenik predsednika opštine Paraćin Milan Simić
Pukovnik Vlatko Vuković
Pukovnik Vlatko Vuković je između ostalog istakao da postoji više nego dobra saradnja između udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“ i 549.Motorizovane brigade kao i da imaju zajedničke akcije i ciljeve.
Za kulturno umetnički program bilo je zaduženo Gradsko kulturno-umetničko društvo „Abrašević“ i dečije pevačko društvo „Petrus“ iz Zabrege
Gradsko Lulturno-umetničko društvo „Abrašević“ iz Paraćina
Gradsko kulturno-umetničko društvo „Abrašević“ iz Paraćina
Gradsko kulturno-umetničko društvo „Abrašević“ iz Paraćina
Dečije pevačko društvo „Petru“ iz Zabrege
Nakon svečanog dela pristupilo se podeli zahvalnica udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“ svima onima koji su u proteklom periodu dali ili pružili podršku na bilo koji način da bi udruženje lakše i bolje funkcionisalo.
Dodela plakete preduzeću „Bahus“ doo
Na kraju programa pukovnik Vlatko Vuković je dodelio zahvalnicu 549. Motorizovane brigade udruženju građana „Ratni Veterani Paraćin“ za dosadašnju uspešnu saradnju, zalaganje i više nego dobru komunikaciju između dva udruženja a preduzeću „Bahus“ doo iz Paraćina plaketu za veliki doprinos koje je ovo preduzeću do sada pružilo.
Dodela zahvalnice udruženju građana „Ratni Veterani Paraćin“
Dodela zahvalnice udruženju građana „Ratni Veterani Paraćin“
Tokom trajanja programa obeležavanja dana udruženja prikupljala su se novćana sredstava za našu sugrađanku Lenku tako da je tom prilikom prikupljeno 18.210 dinara za njen prvi korak.
Članovi udruženja „Ratni Veterani Paraćin“ ispred spomen-obeležja
Ceremoniji otkrivanja prisustvovali su predstavnici udruženja „Ratni Veterani Paraćin“ i time odali počast i poštovanje svim poginulim pripadnicima Vojske i Policije koji su 1998. i 1999. godine poginulim u borbama sa šiptarskim teroristima i snagama NATO pakta u Zoni odgovornosti 549.MtBr (opštine Prizren, Orahovac,Suva Reka,Đakovica i Gora.)
General-major Božidar Delić govori na otkrivanju spomen-obeležjaTrenutak otkrivanja spomen-obeležja
Prostor oko spomenika
Polaganje venca predstavnika „Ratnih Veterana Paraćina“
Polaganje venca predstavnika „Ratnih Veterana Paraćina“
Polaganje venca predstavnika „Ratnih Veterana Paraćina“
Otkrivanju memorijala prisustvovali su: ratni komandant 549. MtBr general-major u penziji Božidar Delić, zamenik komandanta Kopnene Vojske general-major Slađan Stamenković, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, državni sekretar u ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor, episkop niški gospodin Arsenije, veterani 549. MtBr i Policije, članovi porodica poginulih, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,MUP-a i brojni građani.
Bratislav Mitrović 549 MtBr, Vlatko Vuković komandant 2.bataljona 549.MtBr, Zaim Ajdinović Kapetan 549MtBr i Sasa Petković 549 MtBr.
Spomenik đeneralu Dragoljubu Draži Mihajloviću Izrađen u bronzi,. Autor je vajar Dragan Nikolić iz Beograda
Spomen obeležje Ravnogorcu Krsti Kljajiću
Krsta Kljajić je stigao na Ravnu Goru sa Dražom Mihajlovićem u maju 1941.godine i raspoređen na dužnost kod poručnika Zvonka Vučkovića. Krsta Kljajić je u činu p.poručnika postavljen za komandanta Prve Takovske brigade i zamenika komandanta korpusa. Istakao se hrabrošću u borbama protiv nemačkog okupatora i Ljotićevaca kao i njihovih saradnika zbog čega je zločinački likvidiran iz zasede.
Crkva Svetom Đorđu
Crkva zaštitniku ratnika Svetom Đorđu, za pokoj duša svih Srba izginulih u građanskom ratu 1941-1945. Građena od 1995 do 1998 kada je završena crkva, zvonara i kapija
Selo Brajići
Autentični sto sa sastanka komandanta četničkih odreda Draže Mihajlovića i Vrhovnog komandanta Partizanskih odreda Jugoslavije Tita
Kafana kod Miće Brajića u Brajićima gde je održan sastanak i gde je u toku adaptacija zgrade i prostora kao priprema za snimanje serije o najvećem spašavanju savezničkih snaga iza neprijateljskih linija u drugom svetskom ratu – Operacija Vazdušni most poznata kao Operacija Halijard
Spomen obeležje Milanu Jevtoviću junaku sa košara u Pranjanima
Druženje sa ratnim drugovima i saborcima u selu Brezna
U Leskovcu otkriveno spomen obeležje poginulim pripadnicima snaga bezbednosti, Vojske i policije, 1998. i 1999. godine.
Na inicijativu Udruženja Herojska 549. motorizovana brigada „Car Dušan Silni“ a uz podršku Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u Leskovačkoj kasarni „Vojvoda Petar Bojović“ izgrađeno Spomen obeležje pripadnicima Vojske i Policije koji su 1998. i 1999. godine poginuli u borbama sa šiptarskim teroristima i snagama NATO u zoni odgovornosti 549.motorizovane brigade.
Memorijal je otkriven na svečan način u prisustvu zamenika komandanta Kopnene Vojske general-majora Slađana Stamenkovića, graonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića,državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Miodraga Kapora,episkopa niškog gospodina Arsenija, veterana 549. motorizovane brigade i Policije, članova porodica poginulih, predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, MUP-a i brojnih građana.
Spomen obeležje su otkrili ratni komandant 549.motorizovane brigade general-major u penziji Božidar Delić i vlasnik kompanije „Krupnik“ Milan Simović,koji je finansirao projektovanje i izgradnju, a potom je Episkop niški Arsenije,uz sasluženje vojnog i lokalnog sveštenstva, osveštao memorijal.
Otkrivanje spomenika na kome dominira tenk u kome je poginuo kapetan Željko Martinović;
General Delić za govornicom
Obraćajući se porodicama poginulih heroja general u penziji rekao je da je današnje okupljanje organizovano pre svega da bi se ukazala čast porodicama palih saboraca rekavši: „…Poštovane porodice naših poginulih saboraca,svi smo mi danas ovde zbog vas. Da vam pokažemo da, iako je prošlo 23 godine, mi nijednog dana nismo zaboravili svoje saborce. Istina, dugo smo čekali. Postojale su čak i sumnje da li ćemo mi uspeti da otrgnemo od zaborava ljude sa kojima smo zajedno branili našu državu… …Mi nismo želeli samo da napravimo spomenik za svoju brigadu, nismo se samo mi borili na Kosovu i Metohiji. Sa nama su bili pripadnici posebnih jedinica policije, pripadnici specijalnih jedinica, pripadnici vojnih odseka, okruga i njihovi odredi, ali mi nismo mogli da napravimo spomenik za sve one koji su poginuli u našoj državi. Zato smo odlučili da svi oni koji su poginuli u zoni naše brigade budu na našem spomeniku. Time dajemo primer kako zajedništvo mora da se ostvari u našoj Srbiji da bi ona napredovala dalje…“ General se i zahvalio Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gradolnačelniku Leskovca i svima koji su danas svojim dolaskom ukazali poštovanje poginulim borcima.
Prisutnima se obratio i ratni komandant 122. interventne brigade PJP Dragan Živaljević naglašavajući da je 549.MtBr oduvek predstavljala primer kao što i sada predstavlja primer upravo zbog negovanja tradicija, pažnje i brige prema veteranima i porodicama poginulih.
Na kraju svečanosti, vence i cveće položili su general Delić isped udruženja, gradonačelnik Leskovca, kao i delegacije: privrednog društva „Krupnik“, Vojnog sindikata Srbije, ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Komande za obuku, Vojne akademije, Udruženja Veterana 63. padobranske brigade, Udruženja „Vukovi sa Drine“ i brojni građani.
General Delić je podelio plakete Udruženja zameniku komandanta Kopnene vojske general-majoru Slađanu Stamenkoviću i vlasniku kompanije „Krupnik“ Milanu Simoviću.
Orden Stojanu Stojkoviću
Plaketa komandi kopnene vojske Srbije u Nišu
Poseban utisak na prisutne ostavilo je prisustvo vozača tenka koji je postavljen na spomenik, vojnika Stojana Stojanovića, koji je kada je tenk pogođen, i sam ranjen, povukao tenk u zaklon, izvlačio svoje članove posade i pružao im pomoć i koji je na svečanost došao sa svojom ćerkom iz Francuske gde danas živi – objasnili su iz Vojnog Sindikata
Plaketa „Krupnik“-u
Na monumentalnom postamentu Spomen obeležje ispisano je 235 imena poginulih pripadnika Vojske Jugoslavije i Policije Republike Srbije u Zoni odgovornosti 549. MtBr (opštine Prizren,Orahovac,Suva Reka, Đakovica i Gora)
103 imena pripadnika 549. MtBr;
36 imena pripadnika iz jedinica Prištinskog korpusa;
6 imena jedinica Niškog korpusa;
6 imena pripadnika 63. padobranske brigade;
6 imena pripadnika 72. specijalne brigade
76 imena pripadnikaiz sastava Policije Republike Srbije i
2 imena ruskih dobrovoljaca koji su se borili u sastavu srpskih snaga bezbednosti
Idejno rešenje za spomenik dao je ruski dobrovoljac Albert Andijev koji je i sam učestvovao u borbama na Kosovu
Spomen obeležje je podignuto za nepunih šest meseci, a kompletne radove je finansiralo Privredno društvo „Krupnik“ iz Beograda. Postament spomenika je urađen od armiranog betona dimenzija 6,5×3,5 metara i visine 3,5 metara. Spomenik je sa tri strane obložen domaćim mermerom debljine dva centrimetara, na kojima su kamene ploće dimenzija 40×30 centimetara na kojima su ispisana imena, čin i godine rođenja i smrti poginulog borca. Šesnaest kamenih ploča sa imenima jedinica su dimenzija 60×40 santimetara. Na prednjoj strani spomenika uklesan je natpis „Spomen obeležje junacima odbrane SRJ poginulim u zoni odgovornosti 549. motorizovane brigade“, a ispod ovog natpisa je ugravirana zona odgovornosti sa ispisanim nazivima opština Đakovica, Orahovac, Suva Reka, Prizren i Gora. U središnjem delu postamenta dominira slogan brigade „Nema nazad – iza je Srbija“. Na postamentu je postavljen tenk T55, težak 36 tona u kojem je 11. avgusta 1998. godine u borbi protiv terorista poginuo kapetan Martinović Željko i ranjena tri vojnika. Spomenik je simbolično orijentisan u pravcu severozapad-jugoistok.
U čast prošlosti i narodu koji se svim silama borio da Srbija postane nezavisna i slobodna zemlja, 9. maj kao i svake godine obeležavamo kao Dan pobede nad fašizmom. Paraćinci su odali počast hrabrim borcima polaganjem venaca na spomenik Branku Krsmanoviću. Zamenik predsednika SO Paraćin Miloš Đokić je nakon minuta ćutanja, u čast stradalih u Drugom svetskom ratu, podsetio zašto je važno obeležavati ovaj dan.
Udruženje „Ratni Veterani Paraćin“
Današnje obeležavanje Dana pobede nad fašizmom otvorio je paraćinski dečiji hor „Dar“ čiji su članovi pevali himnu naše opštine. Uz predstavnike opštine Paraćin vence su položile delegacije Vojnih penzionera, SUBNOR-a, Ratnih veterana opštine Paraćin, Udruženja boraca otadžbinskih ratova opštine Paraćin, Ratnih vojnih invalida, Udruženja potomaka ratnika Srbije i Policijske stanice.
Paraćin je u Prvom svetskom ratu oslobodjen 12. oktobra po starom-julijanskom, ili 25. oktobra po aktuelnom kalendaru. Za oslobodjenje Paraćina vodile su se borbe i u okolini i u samom gradu. Inače, po kazivanjima savremenika, Paraćin je 12. Oktobra i bombardovan iz pet aeroplana sa četrdeset bombi, kako je u svojim beleškama zapisao Kosta Hadži Vidojković, kasnije prvi čovek Paraćina. U narednim redovima citiramo rečence hroničara. „Tokom 1914. Godine, Paraćin i njegova okolina ponovo stradaju u ratu, kao i cela Srbija. Poslednje jedinice prilikom povlačenja glavnine srpske vojske prema jugu, napustile su Paraćin 22. Oktobra 1915. Godine, uništavajući za sobom vojne objekte, magacine, železničke pruge. Tom prilikom je srušen i most na reci Crnici. Posle proboja Solunskog fronta i sloma neprijateljskog otpora na prilazima Paraćinu, grad sa okolinom je oslobođen 12. Oktobra 1918. Godine. Na bojištima tokom prvog svetskog rata poginulo je 194 Paraćinaca.“
Udruženje građana učesnika ratova na području bivše Jugoslavije od 1991. do 1999. godine
