Udruženja građana „Ratni Veterani Paraćin“ imalo je ogromno zadovoljstvo i čast da u svojim prostorijama ugoste cenjenog akademika koji je došao u radnu posetu sa svojim saradnicima i koji je tokom trajanja posete izneo svoja zapažanja i impresije. Tokom trajanja posete akademik Prof.dr. Rade Biočanin se upoznao sa članovima udruženja, njihovim aktivnostima, ciljevima, načinom rada i funkcionisanjem, probleme na koje nailaze i kako ih zajednički rešiti..
Tokom posete Akademik Prof. dr. Rade Biočanin se prisutnima obratio rečima koje u nastavku teksta prenosimo u celosti i koje su prisutni slušali sa velikom pažnjom.
Danas je bio divan oktobarski dan, u ovom ambijentu u gradu Paraćinu, gde su nam domaćini- Udruženje građana učesnika ratova na području bivše Jugosalavije od 1991. do 1999. godine, osnovano je 7.marta 2020. kao UG „Ratnih veterana Paraćina“. Vaši članovi promovišu patriotizam, rodoljublje i zaštitu prava i interesa ratnih veterana, članova njihovih porodica i porodica poginulih pripadnika Vojske Republike Srbije. Srbija je uvek vodilaoslobodilačke ratove i da smo se kroz istoriju uvek branili, a nikog nismonapadali. Sa ovog skupa želimo sadašnjim i budućim generacijama da im se nikad više ne ponovi rat, a veteranima se zahvalimo što su hrabro branili svoju otadžbinu.
Paraćin je gradsko naselje i opština u Pomoravskom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine bilo je 25.104 stanovnika. U gradu je nekada pre II svetskog rata radila tekstilna fabrika „Vlada Teokarević“, a danas su najpoznatiji industrijski kombinati „Srpska Fabrika Stakla“ i industrija konditorskih proizvoda Paraćinka.
Grad Paraćin – sklad, harmonija, čudesna pravila u broju latica, raskoš boja, transformacija u savršenu lepotu… No, u vreme ove surove globalizacije i savremene IT tehnologije, nemamo mnogo vremena da otkrijemo neverovatnu lepotu naših ruralnih područja, i to sve iz udobnosti našeg doba, gde je svakodnevnica Internet, video igre i mobilni telefon, posebno u rukama mladih i dece.
Vreme u kojem živimo: Nove dileme, nova naučna i praktična rešenja, holistički pristup i ideje kroz dijalog svih zainteresovanih (misija). Moramo shvatiti da struka i nauka ne rade samo za sebe, ono što uradimo za sebe, umire sa nama. Ono što uradimo za druge, ostaje iza nas i postaje besmrtno. Kakva je ta stvarnost našeg „budnog stanja“ u ovom bremenitom vremenu, sa puno ekoloških problema, pre svega.
Da li nam je nešto sudbinski dato oli nešto novo naslućujemo? Ne znači li ovo da je umetnost koja je bila neodvojiva od lepog bila samo izraz čovekove potrage i težnje da se bar kroz koprene privida približi Bogu i nedodirljivoj prirodi do pre dva veka?
Razvoj harmoničnih odnosa između prirode i društva spadaju u sadašnjosti u fundametalne probleme čovečanstva. Pri tome se pod oba pojma, s jedne strane podrazumeva se sveukupnost prirodnih, a mnogo češće antropogeno-tehnoloških objekata, a s druge strane podrazumeva se sveukupnost privrednih aktivnosti ljudi koji su usmereni da predmete, snage i uslove privrede koriste kao sredstvo za zadovoljenje ličnih i društvenih potreba.
Netaknuta priroda je carstvo apsolutne lepote, neizrečeve i nedosanjane. Dakle, danas govorimo o mogućnostima eko-opasnostima današnjice, vezano za upotrebu konvencionalnog, nuklearnog, hemijskog i biološkog, zapaljivog, meteorološkog i dr. oružja. Nemili događaji u Rusko-ukrajinskom ratu u vezi moguće primene Oružja za masovno uništenje, NHB akcidenti, NHB terorizam, ekološki kriminalitet su svakodnevnica (ne)održivosti. Istorija i oružje: Nuklearne greške su pretnje koje mogu da izazovu Treći svetski rat.
Svet danas, u postmodernom ambijentu, suočava se sa ozbiljnim problemom proizašlim iz drastične opterećenosti planete Zemlje i eko-zagađenja, posebno u drugom delu XX veka. Sa nedovoljno eko-znanja, nesavesno i neodgovorno ponašanje pojedinaca, grupacije ljudi, te velikih kompanije doveli su do globalnih zatoljenja i ostalih problema s kojima će se morati suočavati i generacije koje dolaze iza nas.
Da li nam je dato da čak naslućujemo ovo turbolentno vreme koje ugrožava ćoveka o životni sredinu? Znamo da je priroda carstvo apsolutne lepote, neizrečive i nedosanjane. Ne znači li ovo da je umetnost koja je bila neodvojiva od lepog bila samo izraz čovekove potrage i težnje da se bar kroz koprene privida približi Bogu i nedodirljivoj prirodi do pre dva veka?
Danas, svako ponekad ima osećaj nemira, strepnje, brige i straha. Možete se osećati ovako kada se suočite sa problemima na poslu, pre polaganja ispita, prilikom donošenja važnih odluka… Anksiozni poremećaji su drugačiji od normalne zabrinutosti.Oni su grupa smetnji, koje vas onemogućavaju da se borite sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima.
Volimo ljude koji istinski vole prirodu, biljke i zivotinje, jer oni razvijaju posebnu nesebičnost ophođenja, komunikacije i saosećanje sa bićima slabijim od sebe, kao i potrebu da sa svima podele požrtvovanje, toleranciju i radost… Nažalost, danas nije baš tako, naprotiv.
Vreme u kojem živimo: Nove dileme, nova naučna i praktična rešenja, holistički pristup i ideje kroz dijalog svih zainteresovanih (misija). Moramo shvatiti da struka i nauka ne rade samo za sebe, ono što uradimo za sebe, umire sa nama. Ono što uradimo za druge, ostaje, ostaje iza nas i postaje besmrtno.
Jedno je sigurno, u nastavku XXI veka čovek postaje najveći predator i uništitelj svega živog na planeti Zemlji, možda ako se umne glave mračnih podzemlja ne opamete i shvate težinu mogućih događaja uz primenu Oružja za masovno uništenje čovečanstva.
Budućnost o kojoj smo sanjali nije sadašnjost koju živimo. Sanjali smo budućnost u kojoj će nauka, tehnologija, informatika i ekologija služiti čovečanstvu, a čini se da se dogodilo upravo suprotno. Tehnologija postaje „oruđe“ koje služi ideološkim zamislima, a čovečanstvo je svedeno na to da postane eksperimentalna labolatorija, u kojoj se te zamisli ostvaruju.
Braćo i sestre, čuvajmo ljude koji čuvaju našu tugu i bol, za sreću je lako – za nju se zakače svi. Težimo carstvu apsolutne lepote, neizrečive i nedosanjane. Ne znači li ovo, što se sada dešava u regionu da je umetnost, koja je bila neodvojiva od lepog bila samo izraz čovekove potrage i težnjie da se bar kroz koprene privida pribliši Bogu i nedodirljivoj prirodi, barem do pre dva veka unazad. Da se povežemo u svemu, s puno ljubavi i ozarja. Svako drugo rešenje – neodrživo je. Ako smemo da dodamo: umetnost je više od lepog. Ona u nama budi razne emocije… Neretko umetnost može da izazove gađenje, strah, paniku i uznemirenost, ali ono što je suština – da nas ne ostavlja ravnodušnim.
U sinergijskom pristupu treba ozbiljno prići razrešavanju novonastalih problema. Neki sagovornici bi rekli – Čovek je već izgubio sve. Međutim, ima znaka optimizma i mi idemo napred – u bolje sutra i srećniju budućnost.
Ovaj moj nastup aktuelizuje problematiku burnog vremena u kojem živimo, gde u savremenim uslovima kriza i ratovanja može biti upotrebljeno Oružje za masovno uništenje. Otud oprez, uz napomenu da se pre svega znanjem, umećem, likovnomstvaralašću i poezijom, možemo „boriti“ protiv (ne)vidljivog protivnika, koji je svuda oko nas i u nama, rekao bih. Ovim se otvaraju „vidici“ sadašnjosti i budućnosti, uz putokaz kako se treba ponašati u novonastaloj situaciji tragičnog vremena. Samo da nikada do toga ne dođe, nadajmo se! Rekao sam!
Prof. dr. Rade Biočanin
Akademik prof. dr. Rade Biočanin je Redovni profesor na više univerziteta, član CESNA B – Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti, Član naučnog komiteta Ruske akademije nauka, Član SKAIN – Srpske kraljevske akademije inovacionih nauka sa sedištem u Beogradu u kojoj vodi Odelenje za biotehnologiju, Naučni savetnik Evropskog defentološkog centra, Ekspert za zaštitu životne sredine i eko-bezbednosti i dr. Članovi SKAIN-a su svetska imena nauke iz ove oblasti: dr. Miodrag Stojković, dr Miodrag Jevtić, dr Zoran Tambur, dr Biljana Radojčić i dr. U KCK predstavio je svoju najnoviju monografiju „Ekološki izazovi i bezbednost“, kao i naučnu knjigu „Globalna ekologija“, koja će sigurno postati bestseler na području EX Jugoslavije, Zapadnog Balkana, Evrope i Sveta.
