Архиве категорија: Aktivnosti

– Zajednički sastanak ministra za boračka pitanja Nikole Selakovića, ministra zdravlja prof.dr. Danice Grujičić i predstavnika boračkih organizacija 27.12.2022.

U okviru sastanka sa predstavnicima više od 100 udruženja iz oblasti boračko-invalidske zaštite, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković i ministar zdravlja prof.dr. Danica Grujićić potpisali su Memorandum o saradnji dva ministarstva u cilju unapređenja položaja boračko-invalidske zaštite.


Pre potpisivanja memoranduma, ministri su sa predstavnicima udruženja razgovarali o problemima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu i prilikom ostvarenja svojih boračko-invalidskih prava.

Govoreći o zdravstvenoj zaštiti, ministarka Grujičić je naglasila da je potrebno da se uspostave sistemska rešenja, te ocenila da nijedan borac ne može da bude bez zdravstvenog osiguranja. Naglasila je da će u narednom periodu biti jačana primarna zdravstvena zaštita, što će u značajnoj meri smanjiti vreme čekanja na određene specijalističke preglede, jer će domovi zdravlja biti osposobljeni da vrše određene dijagnostike.


Uzimajući u obzir da su borci i ratni vojni invalidi ukazali na problem posttraumatskog sindroma, ministarka Grujičić je rekla da će Ministarstvo zdravlja posebnu pažnju posvetiti ovoj oblasti, kako bi svi oni kojima je potrebna pomoć dobili adekvatnu zdravstvenu podršku. Takođe, ministar Selaković i ministarka Grujičić su se usaglasili da će komunikaciju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje biti predočena pitanja iz njihove nadležnosti, koja opterećuju ostvarivanje efikasne zdravstvene zaštite pripadnicima boračke populacije.

Ministar Selaković je rekao da je potpisivanje Memoranduma jasan i jak signal države da ulaže napore da se reše sva bitna i sporna pitanja u oblasti boračko-invalidske zaštite, a sa druge strane obavezujući čin dva ministarstva na zajedničko delovanje. On je naveo da će u narednom periodu Ministarstvo na čijem je čelu, raditi na inteziviranju i unapređenju komunikacije između boraca i ratnih vojnih invalida sa jedinicama lokalnih samouprava, jer se veliki broj situacija sa kojima se oni suočavaju rešiv na lokalnom nivou.

Govoreći o čuvanju sećanja na poginule borce,Selaković je ukazao da svaka lokalna samouprava treba da ima spomen obeležje na srpske heroje koji su svoje živote dali tokom ratova u periodu 1991 – 1999. godine. Takođe je istakao da će 2023. godine biti izrađene i prve spomenice za borce.

Predstavnici udruženja iz oblasti boračko-invalidske zaštite pozdravili su danačnji sastanak, kao i napore ministra u rešavanju problema istaknutih sa njihove strane.

Tekst: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Foto: Arhiva Udruženja i Ministarstva Srbije

– Tribina „Uloga i značaj policije i vojske u otadžbinskim ratovima 91.-99 i danas“ 24.12.2022.

Udruženje „Ratnih Veterana Paraćina“ je na poziv udruženja Veterana Posebnih Jedinica Policije prisustvovalo tribini pod nazivom „Uloga Policije i Vojske u otadžbinskim ratovima 1991.-2002. godine.

Na tribini su prisustvovali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, PJP-a, Uprave za tradiciju, standard i veterane Ministarstva odbrane, državni sekretari Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Zoran Antić i Mile Karanović, predsednik opštine Topola, predstavnici drugih boračkih organizacija kao i predstavnici SUBNOR-a.

Skupu su se nakon minuta ćutanja obratila tri generala, koji su svako iz svog ratnog iskustva govorili o teškim danima za našu otadžbinu.

General – major Milorad Stupar osnivač i komandant 72.specijalne brigade akcenat je stavio na rezoluciju 1244 UN koja nedvosmisleno propisuje da su Kosovo i Metohija, uz suštinsku autonomiju sastavni deo suvereniteta Republike Srbije kao i činjenicu da Srbija ima pravo da na Kosovo vrati svojih 1000 vojnika i policajaca koji bi štitili bezbednost i ljudska prava srpskom življu.


General policije i profesor na Policijskom univerzitetu Obrad Stevanović, je održao pravo malo predavanje o tome šta je policija, šta je vojska i kako i pod kojim uslovima se ove dve sile sinergično uključuju u zajednička dejstva za zaštitu zemlje. Objasnio je šta je vanredna situacija, šta vanredno a šta ratno stanje, kao i šta je krivični delikt, šta je organizovani kriminal, šta je terorizam i oružana ponuda…

Brigadni general Stojan Konjikovac, jedan od komandanata herojske 549. motorizovane brigade izlagao je iz svog ugla dešavanja o proteklim događajima i genezi stvaranja terorizma i rata. Opisao je sve najvažnije situacije u zoni odgovornosti njegove brigade na šta se nadovezao i pukovnik, komandant 35.odreda PJP Branko Prljević

Ratni komandant 122. interventne brigade Posebnih jedinica policije pukovnik Dragan Živaljević predstavio je trilogiju. Tri knjige koje svedoće o golgotama naših ratnika u tom teškom i preteškom ali i slavnom vremenu.

U ime ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja skupu se obratio državni sekretar Zoran Antić koji je podvukao da država Srbija mora učiniti sve što može da pomogne veteranima, a posebno porodicama poginulih vojnika i policajaca.


Predsednik udruženja veterana PJP Saša Pantelić dodelio je priznanja udruženja između ostalima i članovima našeg udruženja Saši Petkoviću i Ljubiši Miloševiću.

U kongresnoj sali u kojoj je održan skup postavljene su i dve izložbe „Slava palim herojima“ i „Srpski policajac i vojnik u zaštiti otadžbine“

– Izložba, promocija knjige i projekcija filma „Nebo“ 04.12.2022.


04.12.2022.godine Udruženje „Ratnih Veterana Paraćina“ u saradnji sa „Sveruskim Javnim pokretom dobrovoljci pobede“ i SUBNOR-om iz Aleksandrovca organizovalo je niz aktivnosti i kulturnih događanja.

Spomenik pilotu potpukovniku Životi Đuriću

Pre zvaničnog otvaranja u zgradi RISC-a, članovi udruženja, njihovi simpatizeri i gosti obišli su spomenik potpukovniku Životi Đuriću u Davidovcu kojom prilikom su položili venac i odali počast velikom heroju kao i spomenik palim borcima opštine Paraćin u ratovima 1990. do 1999.godine.

Polaganje venca heroju

Spomenik palim borcima opštine Paraćin u ratovima od 1990. do 1999.godine


U prizemlju zgrade RISC-a postavljena je izložba fotografija SUBNOR-a iz Aleksandrovca kao stalna postavka Zavičajnog muzeja Župe iz istog mesta. Fotografije su autentične i govore o danima oslobođenja Aleksandrovca u Drugom svetskom ratu i ulasku Crvene armije.


Po završetku svečanog otvaranja predstavnik Svesrpskog saveza veterana „Bojevo bratstvo“ dodelio je spomen znamenje – „KOSMETSKA ZVEZDA 1.REDA“ – Udruženju „Ratnih Veterana Paraćina“ za izuzetne zasluge u odbrani svete srpske zemlje Kosova i Metohije.

Medalju u ime udruženja primio je Saša Stamenković pred. Skupštine Udruženja



Nakon izložbe fotografija prezentovana je knjiga „NEBESKE HEROINE SVETA“ autorke akademika prof.dr Radmile Tonković.

Reč je o najnovijoj knjizi, o ženama-letačima, koja je već proglašena unikatnom svetskom enciklopedijom u Međunarodnoj vazduhoplovnoj federaciji (Federation Aeronatuque Internationale) u Ženevi. Takođe, uvrštena je u Fond Kongresne biblioteke u Vašingtonu (Library Congress of Washington). Knjiga sadrži dve hiljade biografija ilustrovanih sa 1.700 autentičnih fotografija. jedine te vrste u svetu.

Profesorka Tonković je više od dve decenije radila u Komandi RV i PVO u Beogradu i bila ovlašćeni prevodilac i dokumentarista ruskih pravilnika upotrebe vazduhoplovne borbene tehnike. Za zasluge u našoj avijaciji nagrađena je počasnim znakom RV.


Projekcijom filma „Nebo“ završeno je dešavanje.

Film „Nebo“ ja zasnovan na istinitim događajima gde su u središte priče stavljena dva glavna lika – potpukovnik Sošnikov i kapetan Muravjov. Dva različita lika, dve različite sudbine, kojima je suđeno da se spoje u vojnoj bazi Khmeimim.

Tokom iskrcavanja, Sošnikov avion obara turski lovac. Ovaj događaj propratili su svi svetski mediji, a cela Rusija pratila je napredak spasilačke operacije. Oleg Sošnikov i navigator Konstantin Muravjov uspeli su se izbaciti , ali samo je jednom vojniku bilo suđeno da se živ vrati kući…

Film je režirao Igor Kopylov a glavne uloge su dodeljene: Igoru Petrenku, Mariyi Mironovoj, Ivanu Batarevu, Sergeju Gubanovu, Ilyi Noskovom, Dmitriyu Vlaskinom, Sergeju Zharkovu…..

Trejler filma „Nebo“

– Dodela spomen-znamenja udruženju „Ratni Veterani Paraćin“ 04.12.2022.


Prilikom svečanog otvaranja izložbe fotografija „Da se ne zaboravi“ Zavičajnog muzeja Župe iz Aleksandrovca, promocije knjige „Nebeske heroine sveta“ i projekcije filma „Nebo“ Svesrpski savez veterana „Bojevo Bratstvo“ dodelio je spomen znamenje – „ KOSMETSKA ZVEZDA 1.REDA“ udruženju „Ratni Veterani Paraćin“ za izuzetne zasluge u odbrani svete srpske zemlje Kosova i Metohije.

U ime udruženja medalju je primio Saša Stamenković, predsednik skupštine udruženja „Ratni Veterani Paraćin“

04.12.2022. Paraćin


– Radni sastanak republičkog poslanika Ljubinka Đurkovića i članova i simpatizera udruženja građana „Ratni Veterani Paraćin“ 19.11.2022


U prostorijama udruženja “Ratnih Veterana Paraćina” radni sastanak održao je narodni poslanik u Republičkoj skupštini g-din Ljubinko Đurković, pukovnik u penziji, član odbora za ustavna pitanja I zakonodavstvo I Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj I informatičko društvo. Ljubinko Đurković je bio komandant drugog bataljona 125.motorizovane brigade Prištinskog korpusa tokom bitke na Košarama  

  Tema zajedničkog sastanka brojnih prisutnih članova boračkih udruženja, organizacija I zainteresovanih pojedinaca iz Paraćina I okoline bio je da se iz prve ruke čuju svi predlozi za izmenu ili dopunu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata I članova njihovih porodica kao I ono što tišti ili muči boračku populaciju.


g-din Đurković je naglasio da od 23.juna. 2016.godine ima direktnog učešća u izradi zakona I da je na poziv tada ministra Vulina zahtevao  sledeće:

“Tražio sam sa grupom oficira, podoficira I vojnika izradu Zakona o pravima boraca I on je uvažio te naše zahteve. Doduše to su bili zahtevi koji su se direktno ticali onih koji su bili u zoni odgovornosti kasarne Košare I da je bilo zahteva I iz drugih jedinica verovatno bi bili uvaženi. Tražili smo da imamo svoj dan mi koji smo bili na Košarama – dobili smo, tražili smo da imamo centralni spomenik u Beogradu – dobili smo. Sve je to išlo po nekih otežavajućim okolnostima ali je u krajnjem slučaju realizovano. Da se snimi dokumentarni film – snimljen je dokumentarni film, da se nazivi ulica I bulevara I imena tih junaka koji su ginuli na Košarama dobiju tamo gde budemo tražili  I to je realizovano doduše ne u potpunosti kako bi mi to hteli. Tražili smo da se donese zakon o pravima boraca I ratnim vojnim invalidima I njihovim porodicama I žrtvama rata – sve je to doneseno. Jedino što je on predložio a to je da se snimi I igrani film to do sada nije urađeno zbog raznih okolnosti.“


  „Moje je viđenje da mi sada pričamo o donešenom zakonu i da bi to bio način da ostvarimo krajnji cilj a to je da se on dopuni amandmanima. Velika je stvar što je taj zakon donesen jer je mnogo lakša procedura da se zakon dopuni nekim dopunama ili amandmanima nego da se celokupni zakon donese. To je kao prvo

Drugo – Tim zakonom je ispravljena velika istorijska nepravda kojom su izjednačena dva antifašistička pokreta a to su Jugoslovenska vojska u otadžbini I Narodnooslobodilački pokret. To je velika stvar za sve nas srbe da se konačno saberemo I pomirimo I izmirimo I više ne delimo na četnike I partizane na ove I one I da su vi naši preci zajedno ratovali za našu zemlju.”


U nastavku izlaganja pukovnik je rekao da je prevashodni cilj obilazak udruženja sa legitimitetom, da sve organizacije I udruženja stavimo pod jednu kapu I da pred ministra izađu eventualno dva udruženja i da dođemo do tog konačnog cilja odnosno da nas prepozna zakon sa svim onim elementima koji zadovoljavaju naše potrebe. To jedinstvo I priznavanje prevashodno poštovanja treba da ide u tom cilju da ide na račun toga što smo odbranili otadžbinu od agresora a to je danas svima jasno pa I agresoru.


Da borci imaju kvalitetno I  kontinuirano zdravstveno zbrinjavanje I lečenje I da u tom kontekstu borac priliko zdravstvene nege pokaže svoju boračku legitimaciju I time ostvari svoja boračka prava odnosno da ta zdravstvena ustanova pošalje račun RFZO.

Mi moramo da obezbedimo status poštovanja I status obaveze društva I svih onih koji učestvuju u kreiranju zakona.


U rezimeu svog izlaganja  poslnik je rekao da će u svim svojim diskusijama potencirati pitanja boraca, da je na ovom skupu  dobio podršku za izmenu I dopunu postojećeg zakon predlozima koji će dostaviti timu pravnika koji to priprema  I da će Izvršna I zakonodavna vlast priznavanjem naših prava I obaveza koje ima prema nama povratiti poverenje u bezbedonosni sistem da je to njegova politička platforma sa kojom nastupa kao poslanik. Svaka izmena zakona zahteva vreme kao I pravne procedure od tela do tela, od odbora do odbora ali se nadamo da u javnoj raspravi nećemo imati problema jer smo već o tome razgovarali sa svima vama.




– Polaganje venaca kod Spomenika majoru Marku Pavloviću 25.10.2022


U okviru obeležavanja Dana oslobođenja Paraćina u Prvom svetskom ratu u porti Crkve Svete Trojice u Paraćinu nakon molitve položeni su venci kod spomenika majoru Marku Pavloviću.


Paraćin je u Prvom svetskom ratu oslobođen 12.okrobra po starom-julijanskom ili 25.oktobra po aktuelnom kalendaru. Za oslobađanje Paraćina vodile su se borbe i u okolini i u samom gradu. Po kazivanju savremenika 12.oktobra Paraćin je bombardovan iz pet aeroplana sa četrdeset bombi, kako je u svojim beleškama zapisao Kosta Hadži Vidojković, kasnije prvi čovek Paraćina.



Nakon polaganja venaca prisutnima se obratio istoričar Marko Pekić i tom prilikom je podsetio na dešavanja koja su se događale u periodu oslobađanja Paraćina.

Istoričar Marko Pekić

Učenici osnovnih škola „Radoje Domanović“ i „Stevan Jakovljević“ priredili su okupljenima prigodan program.



Video-prilog obeležavanja Paraćina u I svetskom ratu

– Poseta Akademika Prof. dr. Radeta Biočanina udruženju građana „Ratni Veterani Paraćin“ 24.10.2022


Udruženja građana „Ratni Veterani Paraćin“ imalo je ogromno zadovoljstvo i čast da u svojim prostorijama ugoste cenjenog akademika koji je došao u radnu posetu sa svojim saradnicima i koji je tokom trajanja posete izneo svoja zapažanja i impresije. Tokom trajanja posete akademik Prof.dr. Rade Biočanin se upoznao sa članovima udruženja, njihovim aktivnostima, ciljevima, načinom rada i funkcionisanjem, probleme na koje nailaze i kako ih zajednički rešiti..


Tokom posete Akademik Prof. dr. Rade Biočanin se prisutnima obratio rečima koje u nastavku teksta prenosimo u celosti i koje su prisutni slušali sa velikom pažnjom.


Uvaženi učesnici ove svojevrsne manifestacije!

Danas je bio divan oktobarski dan, u ovom ambijentu u gradu Paraćinu, gde su nam domaćini- Udruženje građana učesnika ratova na području bivše Jugosalavije od 1991. do 1999. godine, osnovano je 7.marta 2020. kao UG „Ratnih veterana Paraćina“. Vaši članovi promovišu patriotizam, rodoljublje i zaštitu prava i interesa ratnih veterana, članova njihovih porodica i porodica poginulih pripadnika Vojske Republike Srbije. Srbija je uvek vodilaoslobodilačke ratove i da smo se kroz istoriju uvek branili, a nikog nismonapadali. Sa ovog skupa želimo sadašnjim i budućim generacijama da im se nikad više ne ponovi rat, a veteranima se zahvalimo što su hrabro branili svoju otadžbinu.

Paraćin je gradsko naselje i opština u Pomoravskom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine bilo je 25.104 stanovnika. U gradu je nekada pre II svetskog rata radila tekstilna fabrika „Vlada Teokarević“, a danas su najpoznatiji industrijski kombinati „Srpska Fabrika Stakla“ i industrija konditorskih proizvoda Paraćinka.

Grad Paraćin – sklad, harmonija, čudesna pravila u broju latica, raskoš boja, transformacija u savršenu lepotu… No, u vreme ove surove globalizacije i savremene IT tehnologije, nemamo mnogo vremena da otkrijemo neverovatnu lepotu naših ruralnih područja, i to sve iz udobnosti našeg doba, gde je svakodnevnica Internet, video igre i mobilni telefon, posebno u rukama mladih i dece.

Vreme u kojem živimo: Nove dileme, nova naučna i praktična rešenja, holistički pristup i ideje kroz dijalog svih zainteresovanih (misija). Moramo shvatiti da struka i nauka ne rade samo za sebe, ono što uradimo za sebe, umire sa nama. Ono što uradimo za druge, ostaje iza nas i postaje besmrtno. Kakva je ta stvarnost našeg „budnog stanja“ u ovom bremenitom vremenu, sa puno ekoloških problema, pre svega.

Da li nam je nešto sudbinski dato oli nešto novo naslućujemo? Ne znači li ovo da je umetnost koja je bila neodvojiva od lepog bila samo izraz čovekove potrage i težnje da se bar kroz koprene privida približi Bogu i nedodirljivoj prirodi do pre dva veka?

Razvoj harmoničnih odnosa između prirode i društva spadaju u sadašnjosti u fundametalne probleme čovečanstva. Pri tome se pod oba pojma, s jedne strane podrazumeva se sveukupnost prirodnih, a mnogo češće antropogeno-tehnoloških objekata, a s druge strane podrazumeva se sveukupnost privrednih aktivnosti ljudi koji su usmereni da predmete, snage i uslove privrede koriste kao sredstvo za zadovoljenje ličnih i društvenih potreba.

Netaknuta priroda je carstvo apsolutne lepote, neizrečeve i nedosanjane. Dakle, danas govorimo o mogućnostima eko-opasnostima današnjice, vezano za upotrebu konvencionalnog, nuklearnog, hemijskog i biološkog, zapaljivog, meteorološkog i dr. oružja. Nemili događaji u Rusko-ukrajinskom ratu u vezi moguće primene Oružja za masovno uništenje, NHB akcidenti, NHB terorizam, ekološki kriminalitet su svakodnevnica (ne)održivosti. Istorija i oružje: Nuklearne greške su pretnje koje mogu da izazovu Treći svetski rat.

Svet danas, u postmodernom ambijentu, suočava se sa ozbiljnim problemom proizašlim iz drastične opterećenosti planete Zemlje i eko-zagađenja, posebno u drugom delu XX veka. Sa nedovoljno eko-znanja, nesavesno i neodgovorno ponašanje pojedinaca, grupacije ljudi, te velikih kompanije doveli su do globalnih zatoljenja i ostalih problema s kojima će se morati suočavati i generacije koje dolaze iza nas.

Da li nam je dato da čak naslućujemo ovo turbolentno vreme koje ugrožava ćoveka o životni sredinu? Znamo da je priroda carstvo apsolutne lepote, neizrečive i nedosanjane. Ne znači li ovo da je umetnost koja je bila neodvojiva od lepog bila samo izraz čovekove potrage i težnje da se bar kroz koprene privida približi Bogu i nedodirljivoj prirodi do pre dva veka?

Danas, svako ponekad ima osećaj nemira, strepnje, brige i straha. Možete se osećati ovako kada se suočite sa problemima na poslu, pre polaganja ispita, prilikom donošenja važnih odluka… Anksiozni poremećaji su drugačiji od normalne zabrinutosti.Oni su grupa smetnji, koje vas onemogućavaju da se borite sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima.

Volimo ljude koji istinski vole prirodu, biljke i zivotinje, jer oni razvijaju posebnu nesebičnost ophođenja, komunikacije i saosećanje sa bićima slabijim od sebe, kao i potrebu da sa svima podele požrtvovanje, toleranciju i radost… Nažalost, danas nije baš tako, naprotiv.

Vreme u kojem živimo: Nove dileme, nova naučna i praktična rešenja, holistički pristup i ideje kroz dijalog svih zainteresovanih (misija). Moramo shvatiti da struka i nauka ne rade samo za sebe, ono što uradimo za sebe, umire sa nama. Ono što uradimo za druge, ostaje, ostaje iza nas i postaje besmrtno.

Jedno je sigurno, u nastavku XXI veka čovek postaje najveći predator i uništitelj svega živog na planeti Zemlji, možda ako se umne glave mračnih podzemlja ne opamete i shvate težinu mogućih događaja uz primenu Oružja za masovno uništenje čovečanstva.

Budućnost o kojoj smo sanjali nije sadašnjost koju živimo. Sanjali smo budućnost u kojoj će nauka, tehnologija, informatika i ekologija služiti čovečanstvu, a čini se da se dogodilo upravo suprotno. Tehnologija postaje „oruđe“ koje služi ideološkim zamislima, a čovečanstvo je svedeno na to da postane eksperimentalna labolatorija, u kojoj se te zamisli ostvaruju.

Braćo i sestre, čuvajmo ljude koji čuvaju našu tugu i bol, za sreću je lako – za nju se zakače svi. Težimo carstvu apsolutne lepote, neizrečive i nedosanjane. Ne znači li ovo, što se sada dešava u regionu da je umetnost, koja je bila neodvojiva od lepog bila samo izraz čovekove potrage i težnjie da se bar kroz koprene privida pribliši Bogu i nedodirljivoj prirodi, barem do pre dva veka unazad. Da se povežemo u svemu, s puno ljubavi i ozarja. Svako drugo rešenje – neodrživo je. Ako smemo da dodamo: umetnost je više od lepog. Ona u nama budi razne emocije… Neretko umetnost može da izazove gađenje, strah, paniku i uznemirenost, ali ono što je suština – da nas ne ostavlja ravnodušnim.

U sinergijskom pristupu treba ozbiljno prići razrešavanju novonastalih problema. Neki sagovornici bi rekli – Čovek je već izgubio sve. Međutim, ima znaka optimizma i mi idemo napred – u bolje sutra i srećniju budućnost.

Ovaj moj nastup aktuelizuje problematiku burnog vremena u kojem živimo, gde u savremenim uslovima kriza i ratovanja može biti upotrebljeno Oružje za masovno uništenje. Otud oprez, uz napomenu da se pre svega znanjem, umećem, likovnomstvaralašću i poezijom, možemo „boriti“ protiv (ne)vidljivog protivnika, koji je svuda oko nas i u nama, rekao bih. Ovim se otvaraju „vidici“ sadašnjosti i budućnosti, uz putokaz kako se treba ponašati u novonastaloj situaciji tragičnog vremena. Samo da nikada do toga ne dođe, nadajmo se! Rekao sam!


Akademik

Prof. dr. Rade Biočanin

Naučni savetnik Evropskog defendolškog centra

Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti u Beogradu


Akademik prof. dr. Rade Biočanin je Redovni profesor na više univerziteta, član CESNA B – Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti, Član naučnog komiteta Ruske akademije nauka, Član SKAIN – Srpske kraljevske akademije inovacionih nauka sa sedištem u Beogradu u kojoj vodi Odelenje za biotehnologiju, Naučni savetnik Evropskog defentološkog centra, Ekspert za zaštitu životne sredine i eko-bezbednosti i dr. Članovi SKAIN-a su svetska imena nauke iz ove oblasti: dr. Miodrag Stojković, dr Miodrag Jevtić, dr Zoran Tambur, dr Biljana Radojčić i dr. U KCK predstavio je svoju najnoviju monografiju „Ekološki izazovi i bezbednost“, kao i naučnu knjigu „Globalna ekologija“, koja će sigurno postati bestseler na području EX Jugoslavije, Zapadnog Balkana, Evrope i Sveta.


– Koncert Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ 24.10.2022


Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ je ustanova koja je glavni nosilac muzičkog života i jedini ansambl na ovim prostorima sa širokom programskom lepezom izvođačkih mogućnosti, i koja na dostojanstven način afirmiše Ministarstvo odbrane i vojsku Srbije široj javnosti.


Vojni službenik Dragan Milanović i vojni službenik Biljana Vasiljević-Mitrović

Naš proslavljeni kompozitor, nastavnik i utemeljivač vojne muzike Stanislav Binički, osnovao je 26.septembra 1899. godine Beogradski vojni orkestar. To je bio prvi orkestar u Srbiji koji je mogao koncertno izvoditi, za tadašnje doba, modernu muziku. Tradiciju tog orkestra, kroz tri veka, do danas čuva Umetnički ansambl MO „Stanislav Binički“, koji je ove godine obeležio 123 godine postojanja.

Vojni službenik Viktor Isaković

Stanislav Binički je bio važna figura u domaćoj i svetskoj istoriji muzike. Za sobom je ostavio brojna dela klasične muzike koja za motiv imaju teme i melos naših prostora. Tvorac je prve srpske opere „Na Uranku“, ali pored mnogo važnih dela, izdvojena je veoma važna, patriotska nadahnuta kompozicija „Marš na Drinu“.


Koncert je održan u organizaciji Opštine Paraćin i paraćinskih boračkih udruženja a povodom obeležavanja Dana oslobođenja u oba svetska rata.

– Humanitarna likovna kolonija „U slavu i čast oslobodiocima otadžbine“ Mali Raj kula sa 17 vetrova Kruševac 17.10.2022.


Seosko gazdinstvo Mali Raj kula sa 17 vetrova u selu Lipovac kod Kruševca bilo je domaćin Humanitarno-likovne kolonije „U slavu i čast oslobodiocima otadžbine“ 14, 15 i 16. oktobra 2022. godine


Članove udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“ dočekalo je već standardno veliko gostoprimstvo i druženje. Osim same humanitarno-likovne kolonije organizovano je niz aktivnosti između ostalih i specijaliteti iz Ruske kuhinje koje su spremile domaćice iz Rusije i okruženja koje su se udale, žive ili rade u Kruševcu i okolini.


Tokom trajanja trodnevne humanitarno-likovne kolonije svoj umetnički doprinos dalo je dvadesetak likovnih umetnika sa dva likovna dela koje ostaju organizatoru a sav prihod od prodaje slika ide u humanitarne svrhe onima kojima je pomoć najpotrebnija.



Koloniju je organizovalo udruženje ratnih veterana „Bojevo Bratstvo“ iz Kruševca a pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao projekat iz oblasti Boračko-invalidske zaštite 2022. godine

– Poseta i obilazak Manastira Veliki Meteori Metamorfozis (Preobraženje) 08.10.2022


Članovi udruženja ispod manastira Veliki Meteori

Veliki Meteori – (грч. Μετέωρ – lebdeće kamenje) tamo gde je vreme stalo, kamenje koje lebdi i vizantijski manastiri na njihovim vrhovima jedan su od najveličanstvenijih prizora Grčke. Legenda kaže da se jednom davno ispod planine Pindos na obodu tesalijske ravnice, čovek po imenu Athanasios uzneo na krilima moćnog orla do visoke stene Plathi Lithos i sagradio manastir između neba i zemlje…


Članovi i simpatizeri udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“ posetili su najstariji i najveći manastir na Meteorima manastir Veliki Meteori Metamorfozis (Preobraženje) koji je prava neosvojiva tvrđava do koje se dolazi stepenicama između visokih zidova. Osnovao ga je Sveti Atanasije sa Atosa koji je tvorac organizacije i ustrojstva života na Meteorima. Drugi ktitor je bio monah Joasaf, sin Simeona, brata cara Dušana koji je u to vreme upravljao ovim prostorima iz Trikale.

Unutrašnjost crkve posvećena Preobraženju Hristovom

Katolikon Crkva posvećena Preobraženju Hristovom, podignuta je u 14.veku i uređena 1483. i 1552.godine. Oslikana je najlepšim vizantijskim freskama divnih boja. U manastirskom kompleksu se nalazi bogat muzej sa rukopisima, ikonama i relikvijama ogromne vrednosti. Originalna monačka trpeza-trpezarija sa stolom na kome su monasi obedovali kao i kuhinja iz 16.veka sa svim posudjem, ognjištem za pečenje hleba i zidovima još crnim od dima dočaravaju atmosferu života monaha.

Stara kuhinja iz 16.veka
Stara kuhinja iz 16.veka

Monaški život na Meteorima organizovan je po uzoru na Atos, kao i arhitektura svih manastira. Monasi i monahinje su nas dočekale sa osmehom i ispričale nam priču o nastanku manastira i svom životu dok su nas počastili lokumima i kafom. Dok smo sa njima razgovarali na visini od oko 1800 metara, sa pogledom na bajkoviti predeo nad kojim kruže usamljeni orlovi sve što smo do tada naučili i videli postalo je malo i nevažno. Imali smo osećaj da smo veoma blizu Bogu i nebu, na vrhu sveta, iznad svih ovozemaljskih briga i patnji. Ovde je vreme stalo i traje u jednom veličanstvenom i neprolaznom trenutku u kome smo poverovali da su čuda moguća.


Meteori, dom manastira građenih na nebeskim stubovima

Radionica ikona Zindros

Po povratku sa Meteora, tačnije u podnožju, svratili smo u radionicu ikona Zindros, u selu Kalambaka. Sve do danas, radionica ikona Zindros praktikuje tradicionalnu izradu ikona. Radionica je jedna od najstarijih u Grčkoj. na ulazu su članove udruženja dočekali sa ratklukom , obraćajući se na srpskom jeziku demostrirali su način izrade ikona i materijale koje se koriste.

U radionici ikona i njihovoj prodavnici, ikone su okačene svuda po zidovima i ne zna se koja od koje je lepša. Prodavnica je prepuna raznih ikona, od onih iz XVIII i XIX veka, do onih koje su novijeg datuma, ali su sve rađene ručno.