Veliki Meteori – (грч. Μετέωρ – lebdeće kamenje) tamo gde je vreme stalo, kamenje koje lebdi i vizantijski manastiri na njihovim vrhovima jedan su od najveličanstvenijih prizora Grčke. Legenda kaže da se jednom davno ispod planine Pindos na obodu tesalijske ravnice, čovek po imenu Athanasios uzneo na krilima moćnog orla do visoke stene Plathi Lithos i sagradio manastir između neba i zemlje…
Članovi i simpatizeri udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“ posetili su najstariji i najveći manastir na Meteorima manastir Veliki Meteori Metamorfozis (Preobraženje) koji je prava neosvojiva tvrđava do koje se dolazi stepenicama između visokih zidova. Osnovao ga je Sveti Atanasije sa Atosa koji je tvorac organizacije i ustrojstva života na Meteorima. Drugi ktitor je bio monah Joasaf, sin Simeona, brata cara Dušana koji je u to vreme upravljao ovim prostorima iz Trikale.
Katolikon Crkva posvećena Preobraženju Hristovom, podignuta je u 14.veku i uređena 1483. i 1552.godine. Oslikana je najlepšim vizantijskim freskama divnih boja. U manastirskom kompleksu se nalazi bogat muzej sa rukopisima, ikonama i relikvijama ogromne vrednosti. Originalna monačka trpeza-trpezarija sa stolom na kome su monasi obedovali kao i kuhinja iz 16.veka sa svim posudjem, ognjištem za pečenje hleba i zidovima još crnim od dima dočaravaju atmosferu života monaha.
Monaški život na Meteorima organizovan je po uzoru na Atos, kao i arhitektura svih manastira. Monasi i monahinje su nas dočekale sa osmehom i ispričale nam priču o nastanku manastira i svom životu dok su nas počastili lokumima i kafom. Dok smo sa njima razgovarali na visini od oko 1800 metara, sa pogledom na bajkoviti predeo nad kojim kruže usamljeni orlovi sve što smo do tada naučili i videli postalo je malo i nevažno. Imali smo osećaj da smo veoma blizu Bogu i nebu, na vrhu sveta, iznad svih ovozemaljskih briga i patnji. Ovde je vreme stalo i traje u jednom veličanstvenom i neprolaznom trenutku u kome smo poverovali da su čuda moguća.
Po povratku sa Meteora, tačnije u podnožju, svratili smo u radionicu ikona Zindros, u selu Kalambaka. Sve do danas, radionica ikona Zindros praktikuje tradicionalnu izradu ikona. Radionica je jedna od najstarijih u Grčkoj. na ulazu su članove udruženja dočekali sa ratklukom , obraćajući se na srpskom jeziku demostrirali su način izrade ikona i materijale koje se koriste.
U radionici ikona i njihovoj prodavnici, ikone su okačene svuda po zidovima i ne zna se koja od koje je lepša. Prodavnica je prepuna raznih ikona, od onih iz XVIII i XIX veka, do onih koje su novijeg datuma, ali su sve rađene ručno.
