Ova moja knjiga predstavlja spomen obeležje o vremenu provedenom na granici ka Albaniji u vreme najžešćih napada tokom NATO agresije, rekao je Dragutin Dimčevski penzionisani potpukovnik i čovek koji ima status srpskog heroja sa Košara, promovišući knjigu Krvava granica u Vlasotincu.
On je u sali kulturnog centra u Vlasotincu kazao da je knjiga zasnovana na izvodima iz njegove radne beležnice i da se zasniva na događajima pribeleženim tokom 1998. i 1999, ne samo onima koje je on lično doživeo, već i na sećanjima boraca, vojnika i starešina, na dokumentima 53. Graničnog bataljona Prištinskog korpusa kojim je komandovao, kao i na svedočanstvima iz knjige Junaci otadžbine.
Dimčevski je, podsećanja radi, u vreme NATO agresije bio zamenik komandanta 53. graničnog bataljona, te učesnik bitke na Košarama gde je 1999. zaustavljena kopnena agresija na SR jugoslaviju iz pravca Albanije.
Tokom pokušaja kopnene agresije proveo 67 dana u rovu zajedno sa svojim vojnicima (od 9. aprila do 14.juna), nakon čega je prekomandovan na mesto komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu.
„Bitka na Košarama samo je centralni događaj svih tih sukoba opisanih u knjizi“ podvukao je na promociji.
Dimčevski je naznačio da naslov njegove knjige nije inspirisan samo događajima novijeg datuma, već je odabran zbog toga što je granica sa Albanijom u dužem vremenskom periodu, tokom decenija bila mesto gde su Srbi prolivali krv.
Podsetio je na slučaj iz 1953. godine kada su našeg graničara Boška Žilovića, malo pre kraja vojnog roka, u zasedi sačekali i ubili teroristi.
Potom je 1992. godine od ljudi koji su ilegalno prelazili granicu tu poginuo Dejan Radanović.
I na kraju usledili su događaji iz 1998. i 1999. godine kada je palo najviše krvi.
„Moj 53. Granični bataljon je zvanično ugašen 28.februara 2000. godine, otišao je u legendu, a polako počeo da odlazi u zaborav.
Meni je smetalo, znajući kolike je žrtve taj bataljon podneo tokom NATO agresije i sve vreme su mi bile na umu moje beleške koje sam tokom agresije vodio.
Još su me ljudi stalno zapitkivali da im pričam o događajima sa Košara i malo pomalo rodila se ideja o tome da napišem knjigu.
U knjizi sam opisao to kako su 1998. godine počeli masovni ilegalni prelasci granice, ali sam decidno naveo samo one koji su imali obeležje agresije na našu zemlju.
Prvi granični incident je bio 16. aprila kada smo sprečili i pohvatali teroriste, oni su imali značajne gubitke, a mi zaplenili veliku količinu naoružanja.
Onda su granični incidenti postali gotovo svakodnevni.
Veoma težek i za mene najcrnji incident desio se 30. septembra kada su teroristi iz Albanije upali na našu teritoriju i kod karaule MORINA minirali put, a u reonu karaule Košare postavili zasedu“, kazao je Dimčevski opisujući te događaje.
Govoreći o knjizi mr Zoran Lubura, brigadni general u penziji rekao je da su Državnu granicu sa Albanijom obezbeđivala tri granična bataljona naše vojske.
Svi su neposredno bili potčinjeni komandi Prištinskog korpusa u sastavu treće armije.
Kad pogledate nazive karaula i vidite da su to imena i prezimena vojnika i graničara koji su tu nastradali ranije i karaule po njima dobile imena, doći ćete do saznanja da taj granični deo naše države nikada nije bio potpuno miran.
Moram reći da su graničari jedna posebna vrsta ljudi, biraju se najbolji, najsposobniji, vojnici prve kategorije.
Oni imaju posebnu obuku u jedinicama za obuku graničara i tek nakon toga se upućuju na karaule.
To je praktično jedini borbeni zadatak u miru, gde čuvajući granicu vojnik može da upotrebi oružje i spreči ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svoje države.
Tamo se ljudi sjedine i funcionišu kao jedna porodica“ rekao je general Lubura, osvrnuvši se i na konkretne događaje u pograničnom području ka Albaniji u vreme NATO agresije.
Na promociji govorili su i zastavnik Bratislav Anđelković i vojnik i borac sa karaule Košare Mirko Kostić
BITKA ZA KOŠARE
Bitka na Košarama počela je 9.aprila 1999. godine, kad je krenula kopnena agresija u sadejstvu NATO snaga, Vojske Albanije i OVK, koja je trajala do 14. juna 1999. U bici na Košarama poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Snage naše vojske činili su tada delovi 125. motorizovane brigade, 53. granični bataljon, vojna policija iz Beogradskog i Kragujevačkog korpusa, delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade, te dobrovoljci iz zemlje i inostranstva.
Dragutin Dimčevski je penzionisani potpukovnik Vojske Jugoslavije i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona tokom bitke na Košarama. Rođen je i školovao se u Kumanovu, a potom je završio Srednju vojnu školu u Zadru. Vojnu akademiju je pohađao u Beograu i Zadru. Rat na Kosovu i Metohiji ga je zatekao u činu majora, na dužnosti zamenika komandanta 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa Treće armije. Sa ovim bataljonom je učestvovao u bici na Košarama. Na dužnosti komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu ostao je do penzionisanja 2004. godine. Po penzionisanju se preselio u Vladičin Han u uključio u rad veteranskih organizacija, kao i SUBNOR-a. Povodom 21. godišnjice bitke na Košarama, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ga je odlikovao Ordenom Belog orla sa mačevima drugog stepena. Odlikovao ga je Medaljom za zasluge, Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom i Ordenom za hrabrost.
