Seosko gazdinstvo Mali Raj kula sa 17 vetrova u selu Lipovac kod Kruševca bilo je domaćin Humanitarno-likovne kolonije „U slavu i čast oslobodiocima otadžbine“ 14, 15 i 16. oktobra 2022. godine

Članove udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“ dočekalo je već standardno veliko gostoprimstvo i druženje. Osim same humanitarno-likovne kolonije organizovano je niz aktivnosti između ostalih i specijaliteti iz Ruske kuhinje koje su spremile domaćice iz Rusije i okruženja koje su se udale, žive ili rade u Kruševcu i okolini.

Tokom trajanja trodnevne humanitarno-likovne kolonije svoj umetnički doprinos dalo je dvadesetak likovnih umetnika sa dva likovna dela koje ostaju organizatoru a sav prihod od prodaje slika ide u humanitarne svrhe onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Koloniju je organizovalo udruženje ratnih veterana „Bojevo Bratstvo“ iz Kruševca a pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao projekat iz oblasti Boračko-invalidske zaštite 2022. godine

Veliki Meteori – (грч. Μετέωρ – lebdeće kamenje) tamo gde je vreme stalo, kamenje koje lebdi i vizantijski manastiri na njihovim vrhovima jedan su od najveličanstvenijih prizora Grčke. Legenda kaže da se jednom davno ispod planine Pindos na obodu tesalijske ravnice, čovek po imenu Athanasios uzneo na krilima moćnog orla do visoke stene Plathi Lithos i sagradio manastir između neba i zemlje…

Članovi i simpatizeri udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“ posetili su najstariji i najveći manastir na Meteorima manastir Veliki Meteori Metamorfozis (Preobraženje) koji je prava neosvojiva tvrđava do koje se dolazi stepenicama između visokih zidova. Osnovao ga je Sveti Atanasije sa Atosa koji je tvorac organizacije i ustrojstva života na Meteorima. Drugi ktitor je bio monah Joasaf, sin Simeona, brata cara Dušana koji je u to vreme upravljao ovim prostorima iz Trikale.

Katolikon Crkva posvećena Preobraženju Hristovom, podignuta je u 14.veku i uređena 1483. i 1552.godine. Oslikana je najlepšim vizantijskim freskama divnih boja. U manastirskom kompleksu se nalazi bogat muzej sa rukopisima, ikonama i relikvijama ogromne vrednosti. Originalna monačka trpeza-trpezarija sa stolom na kome su monasi obedovali kao i kuhinja iz 16.veka sa svim posudjem, ognjištem za pečenje hleba i zidovima još crnim od dima dočaravaju atmosferu života monaha.

Monaški život na Meteorima organizovan je po uzoru na Atos, kao i arhitektura svih manastira. Monasi i monahinje su nas dočekale sa osmehom i ispričale nam priču o nastanku manastira i svom životu dok su nas počastili lokumima i kafom. Dok smo sa njima razgovarali na visini od oko 1800 metara, sa pogledom na bajkoviti predeo nad kojim kruže usamljeni orlovi sve što smo do tada naučili i videli postalo je malo i nevažno. Imali smo osećaj da smo veoma blizu Bogu i nebu, na vrhu sveta, iznad svih ovozemaljskih briga i patnji. Ovde je vreme stalo i traje u jednom veličanstvenom i neprolaznom trenutku u kome smo poverovali da su čuda moguća.

Po povratku sa Meteora, tačnije u podnožju, svratili smo u radionicu ikona Zindros, u selu Kalambaka. Sve do danas, radionica ikona Zindros praktikuje tradicionalnu izradu ikona. Radionica je jedna od najstarijih u Grčkoj. na ulazu su članove udruženja dočekali sa ratklukom , obraćajući se na srpskom jeziku demostrirali su način izrade ikona i materijale koje se koriste.

U radionici ikona i njihovoj prodavnici, ikone su okačene svuda po zidovima i ne zna se koja od koje je lepša. Prodavnica je prepuna raznih ikona, od onih iz XVIII i XIX veka, do onih koje su novijeg datuma, ali su sve rađene ručno.

Predstavnici, članovi i simpatizeri udruženja „Ratnih Veterana Paraćina“ posetili su Srpsko vojničko groblje „Zejtinlik“ u Solunu. U sklopu groblja, smešteni su grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta.

Mauzolej, na čijoj prednjoj strani se nalazi mozaik sa Svetim arhanđelom Gavrilom, urađen po motivima freske iz manastira Manasija ispod koga se nalaze stihovi pesnika Vojislava Ilića Mlađeg

„Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba. Znaj, ovde su našli vešno utočište najveći junaci današnjeg doba! Roditelj je njihov: hrabri srpski narod, gorostas u svetskoj istoriji vojnoj, koji je sve staze iskušenja prošo, i čiji su borci, divljenja dostojni! Padali odzrna, od gladi i žeđi, raspinjali na krst, na Golgote visu, ali čvrstu veru u pobedu krajnju, nikad, ni za čas, izgubili nisu…“

Na Zejtinliku ih je dočekao pomoćnik deda Đorđa Mihailovića čuvara Srpskog groblja – kustos Krstimir Tzopas koji je inače po ocu Grk a po majci Srbin i zajedno sa Olgom vodi računa da svako ko dođe na Zejtinlik sazna nešto više, kako o hrabrim srpskim vojnicima, tako i o srpskoj istoriji.

Na mestu na kome se nalazilo groblje Glavne vojne poljske bolnice srpske vojske u okolini tadašnjeg grada Soluna, koje je nosilo naziv Zejtinlik, 1926.godine je doneta odluka da se pronađu ostaci svih srpskih ratnika koji su stradali prilikom proboja Solunskog fronta i sahrane na tom mestu. Ljude koji su se bavili ovim, ni malo lakim poslom, predvodio je Savo Mihajlović, Srbin rodom iz Grblja u Boki Kotorskoj. Upravo to je bio početak nastanka memorijalnog kompleksa Zejtinlik u prestonici grčke oblasti makedonija.

Posebno je zanimljiv podatak da je Republika Grčka našoj zemlji praktično dala na korišćenje zemljište na kome se nalazi ovaj kompleks i to potpuno besplatno. Razlog zbog koga je priprema i gradnja Zejtinlika, na kome se često jednostavnije naziva ovaj kompleks, trajala tako dugo, i to od 1926. kada se počelo sa pronalaženjem tela srpskih boraca i njihovom eskumacijom, pa sve do 1936.godine, jeste što je apsolutno sav građevinski materijal dopreman iz tadašnje Jugoslavije gde je obrađivan – kamen je korišćen iz kamenoloma Momin kamen nedaleko od mesta Džep, granit iz Kadine luke blizu Ljiga, a cement iz Beočina. Zejtinlik je, zajedno sa mauzolejom, kapelom i kosturnicom, svečano osvešten 11.novembra 1936.godine na praznik u Prvom svetskom ratu.

Kustos Krstimir Tzopas je napomenuo da ne može da ne pomene zasluge čuvenog arhitekte, gospodina Budimira Hristodula, rodom iz Aleksinca. Osim što se borio kao jedan od 1.300 kaplara, on je bio i glavni neimar prilikom gradnje Zejtinlika, a posebno je zanimljiv podatak da je on lično bio angažovan na inicijativi koju je uspeo da sprovede u delo, da se na ovo groblje donesu sadnice čempresa iz srpskog manastira Hilandar, na Svetoj Gori, koje su tako sađene da simbolično predstavljaju stražu svima koji su svoje živote dali za otadžbinu.

Idejnu skicu za kapelu i kriptu priredio je arhitekta Aleksandar Vasić. Vasićevu ideju razradio je mnogo poznatiji ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, darujući objektu finalni izgled. Pomenuti Rus autor je, između ostalog, zdanja Vlade Srbije i Ministarstva inostranih poslova u Beogradu.

Na ovom spomen groblju sahranjeno je oko 22.000 vojnika od koji 5.880 srpskih. Takođe, na Zejtinliku počivaju i kosti oko 8.000 francuskih boraca, dok preostali grobovi pripadaju vojnicima iz Italije, Rusije i Velike Britanije. Na ovom mestu sahranjeni su posmrtni ostaci vojnika stradalih tokom Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, a koji su bili sahranjeni u oko 250 rasutih malih grobalja duž cele linije tadašnjeg fronta. Ovde ne počivaju jedino borci koji su stradali i sahranjeni preko linije fronta.

Veličanstveni mauzolej izgrađen je u vizantijskom stilu, sa kapelom i kriptom u kojoj se nalaze posmrtni ostaci čak 5880 ratnika. na svodu i zidovima kapele upisana su imena svih srpskih vojnih jedinica koje su učestvovale u proboju Solunskog fronta. Mozaike na kapeli uradila je ugledna grčka umetnica Voila, a po motivima srpskih srednjovekovnih fresaka. Prostorom dominira i luster izliven od topovskih čaura sa legendarnog Kajmakčalana napravljen u obliku srpske krune. Zanimljiv je podatak da je ta „kruna“ koja čini oko 200kg težak luster u kapeli (polilelej), izvrnuta u znak žalosti zbog stradanja i golgote srpskih vojnika tokom Prvog svetskog rata. Unutra je postavljena i staklena urna, izlivena u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, koju su doneli članovi udruženja nosilaca Albanske spomenice, napunjena zemljom uzetom ispod spomenika Neznanom junaku na Avali. Među brojnim predmetima na ovom mestu jesu razne relikvije, fotogragije preminulih boraca, grumeni zemlje iz njihovih rodnih mesta, ceduljice sa porukama, predmeti iz Hilandara.

Zejtinlik odiše smirajom, prigodnim senkama i atmosferom hladovine visokih čempresa. ovde caruju tišina i sećanja. Van spomen kosturnice, na prostoru oko mauzoleja, nalaze se savršeno uređenih 10 parcela u kojima su takođe sahranjeni srpski vojnici. Običaj je nalagao da se u parceli u prvim redovima sahranjuju prvo vojnici redovi, zatim niži oficiri, a potom i najviši oficiri.